Island lov na kitove zamenjuje turizmom zasnovanim na posmatranju ovih životinja

Povezane objave

• U kakvoj su vezi rutina, san i inercija spavanja? 03/06
• Ogroman skok cena nikla bi mogao da ugasi ambicije proizvođača električnih vozila 09/03
• Pronađite inspiraciju za novogodišnju noć: Istorija šminke 19/12

Plan ove zemlje da okonča komercijalni lov na kitove vođen je padom potražnje, ali i petnaestogodišnjom kampanjom usmerenom na najveće potrošače kitovog mesa – turiste.

Na malom brodu za posmatranje kitova koji se probija kroz uzburkane vode zaliva Faksafloj, na jugozapadnoj obali Islanda, vodič apeluje na turiste da ne jedu meso kitova. „Ovde imamo kampanju protiv lova na kitove“, kaže Estel, koja je ukazivala na kitove i delfine iz čamca. „Bolje ih je upoznati lično nego ih pojesti.“

Island, jedna od retkih zemalja u svetu koja komercijalno lovi kitove, objavio je u februaru svoj plan da prekine ovu praksu od 2024. godine, iako to još uvek nije zvanično zabranio.

Pad potražnje za mesom kitova, posebno otkako je Japan nastavio komercijalni kitolov 2019. godine, uticao je na ovu odluku. „Malo je dokaza da ova aktivnost ima bilo kakvu ekonomsku prednost“, napisala je Svandis Svavarsdotir, ministarka ribarstva zemlje u novinama Morgunblaðið. Međutim, stručnjaci takođe rezultate pripisuju 15-godišnjoj kampanji, koju su uglavnom sprovodili Islanđani i lokalne kompanije za posmatranje kitova.

Lov na kitove se praktikuje širom Islanda od ranih 1600-ih, ali tek u 19. veku su parobrodi i eksplozivni harpuni dozvolili američkim i evropskim kompanijama da love ove životinje u velikim komercijalnim razmerama.

Island je zaustavio komercijalni kitolov 1985. i naučni kitolov četiri godine kasnije, pod međunarodnim moratorijumom na komercijalni lov. Ipak, komercijalni kitolov je nastavljen 2006. Trenutne godišnje kvote dozvoljavaju da se na Islandu ubije 209 kitova perajaca, da se pošalju u Japan, zajedno s 217 malih kitova, koji se jedu u toj zemlji.

„Imali smo turiste koji bi videli kitove i onda pitali gde mogu da odu i pojedu ih“, kaže Megan Vitaker, Elding. Krajnje licemerno, zar ne?

Otkako je praksa ponovo pokrenuta, udruženje lokalnih kompanija za posmatranje kitova, predvođeno neprofitnim Međunarodnim fondom za dobrobit životinja (IFAW) i IceWhale, borilo se da je okonča. Njihova kampanja je imala za cilj da preokrene tok lova na kitove na Islandu koristeći slogan „Upoznajte nas, nemojte nas jesti“.

Suprotno onome što mnogi posetioci veruju, kit se među Islanđanima ne smatra delikatesom, kaže Arni Finson, predsednik Islandskog udruženja za zaštitu prirode, koji je radio na kampanji. Samo 2% Islanđana kaže da ga redovno jede, prema IFAW-u.

Umesto toga, najveći konzumenti malih kitova bili su turisti, kojih godišnje u  ovoj zemlji ima oko dva miliona, od kojih mnogi veruju da je to islandski specijalitet. „Imali smo turiste koji bi videli kitove, a zatim pitali gde mogu da odu i pojedu ih“, kaže Megan Vitaker, glavni prirodnjak u Eldingu, organizaciji za posmatranje kitova.

IFAW i  su skovali plan da okončaju ovu praksu. IFAW je 2009. godine pokrenuo jednu od najuspešnijih peticija u zemlji, koja sada ima skoro 175.000 potpisnika, tražeći od ljudi da potpišu izjavu da neće jesti meso kitova.

Od 2011., kampanja je slala volontere u restorane, tražeći od njih da prestanu da služe meso ove životinje, a više od 60 restorana je sada označeno kao „prijateljski za kitove“. Kampanja je smanjila potrošnju mesa kitova od strane turista na Islandu za tri četvrtine, prema IFAW-u, koji kaže da sprovodi redovna turistička istraživanja.

„Upoznajte nas, nemojte nas jesti“, imalo je veliki uticaj na vladin pristup kitolovu, kaže Belen Garsija Ovide, osnivač Ocean Missionsa, islandske neprofitne organizacije koja nije uključena u kampanju. „Političari su shvatili da kit koji je živ donosi više ekonomske koristi od mrtvog kita“, kaže ona.

Posmatranje kitova postalo je biznis u procvatu. Jedan od pet turista na Islandu ide na putovanje da posmatra kitove, što donosi zaradu od oko 12 miliona dolara godišnje, prema Fondu za životinje.

Turističke kompanije su odigrale veliku ulogu u kampanji za okončanje lova na kitove. „Sve te kompanije za posmatranje kitova bile su delovale kao propaganda“, kaže Gisli Olafson, vlasnik kompanije Lakitours, koja posluje u islandskim Vestfjordima. Njegovi turistički vodiči su decenijama govorili o kitolovu na svakom putovanju, kaže on.

Kompanije su se takođe borile da proteraju lovce na kitove iz zaliva Faksafloj, koji je bio jedno od glavnih područja lova. „Uvek smo viđali rodove za lov na kitove“, kaže Vitaker. „Videli smo kako mrtve] kitove vezuju za bok čamca i vuku. I govorili smo turistima o tome.”

Ministar ribarstva je 2017. godine najavio proširenu „zonu zabrane lova na kitove”, terajući lovce dalje na otvoreno more, gde ima manje kitova, čineći tu praksu ekonomski neodrživom.

Kada je Japan nastavio sa komercijalnim kitolovom 2019. godine, potražnja za kitovima na Islandu je opala. Fabrike za preradu mesa kitova takođe nisu mogle da rade normalno tokom pandemije.

Zaštitnici prirode sada istražuju načine da učine turizam kitova održivim. Kompanije za posmatranje ovih fascinantnih životinja su napravile kodeks ponašanja, uključujući dogovor da se ne prave iznenadni zvukovi, kao i da se postepeno približavaju životinjama i da se smenjuju s drugim čamcima.

Međutim, ne postoji zakonska obaveza da se poštuje ovaj dobrovoljni kodeks, kao što postoji na drugim destinacijama za posmatranje kitova, kao što su Novi Zeland ili Kanada. Ovide želi da političari ovo promene.

Naučnici istražuju da li su kitovi izloženi stresu od turističkih brodova, merenjem nivoa kortizola i praćenjem ponašanja. Istraživanje, koje je sprovela dobrotvorna organizacija Whale Wise u partnerstvu sa Univerzitetom u Edinburgu i Univerzitetom na Islandu, moglo bi dovesti do ažuriranja trenutnog kodeksa ponašanja, kaže Tom Grouv, suosnivač Whale Wisea.

„Vidim da je posmatranje kitova suštinski dobra stvar“, kaže Grouv. „Međutim, radi se o tome da to bude najbolje što može biti i što je moguće održivije.

Još uvek ima onih koji su protiv plana da se ukine kitolov. Kristjan Loftson, vlasnik Hvalura, porodičnog preduzeća koje je vodilo lov na kitove perajare u poslednjih nekoliko decenija, rekao je da želi da nastavi sve dok je to legalno. On je rekao da će ponovo pokrenuti kitolov na četiri meseca ovog leta, prvi put u četiri godine, a očekuje se da će do 150 ljudi biti angažovano da rade na kitolovskim brodovima.

Podrška javnosti za kitolov opala je poslednjih godina. Ipak, za sada, u luci Rejkjavik, brodovi koji se koriste za ubijanje kitova i dalje plutaju pored čamaca koji se koriste za putovanja za posmatranje kitova. „Možete da vidite čamce za lov na kitove ispred naših“, kaže Estel dok naš mali čamac ulazi u kopno. Turisti se iskrcavaju i prolaze pored njihovih visokih jedara dok kreću u potragu za restoranima koji su „prijateljski raspoloženi prema kitovima“.