Turisti ugrožavaju život plemena Džarava?

Povezane objave

• Najbolja last minute ponuda ovog leta: Uštedite PREKO 650 EVRA i pođite na put od početnika do uspešnog IT profesionalca 20/08
• Manja plata za nastavnike u štrajku 27/02
• Sajam obrazovanja – EDUfair 29/01

Pleme Džarava naseljava Andamanska ostrva u Indijskom okeanu, veruje se, već 55 hiljada godina.

Njihov dom se nalazi na putu mnogih putnika namernika, koji ih često tretiraju kao divlje životinje.

Ugroženi od strane bezobzirnih turista

Nomadsko pleme Džarava živi u grupama od 40, 50 osoba, a broji oko 400 pripadnika. Oni žive u čadama – njihov naziv za kuću. Bave se lovom, koristeći luk i strele love svinje, kornjače i ribu. Hrane se takođe, voćem, medom i divljim korenjem.

Lukove prave od drveća čoi, koje ne raste na području njihove teritorije, te često prelaze prilično dug put, sve do Baratang ostrva kako bi ga pronašli.

Pripadnici plemena, prvi put su izašli iz šuma tokom 1998. godine, kada su posetili obližnja sela.

Lokalne vlasti su devedesetih godina otkrile svoj dugoročni plan za smeštanje Džarava u dva sela sa ekonomijom zasnovanom na ribarstvu. Plan je čak opisivao i kakvu odeću ovo pleme treba da nosi.

Ovo je predstavljalo kobno rešenje po ostala plemena sa Andamskih ostrva.

Nakon snažne kampanje indijskih organizacija, plan za raseljavanje je obustavljen, a 2004. godine vlasti su najavile novu radikalnu odluku: Džarave će moći same da odlučuju o svojoj budućnosti, spoljni uticaj svešće se na minimum. Ovo je bio ogroman uspeh za međunarodnu i indijsku kampanju.

Problemi plemena

Dom Džarava nalazi se na putu brojnih turista, koji prolaze kroz njihovu teritoriju. Bahati turisti tretiraju pleme kao životinje iz safari parka.

Mnogi lovci i lokalni stanovnici ulaze u njihove šume i kradu im hranu, loveći životinje koje su plemenu potrebne kako bi preživelo.

Pleme je, takođe ranjivo i na spoljašne uticaje, odnosno bolesti, jer im je imunitet izuzetno slab.

Tokom, 1999. i 2006. godine, pleme je pretrpelo epidemiju malih boginja, koja je uništila mnoga plemena širom sveta, a glavni uzrok je kontakt sa strancima.

Žene Džarava plemena su zlostavljane od strane lovaca, doseljenika, vozača autobusa i drugih.

Poslanici sa ostrva vrše pritisak da se pleme integriše u indijsko društvo. Sudbina pokušavanja integrisanja drugih plemena služi kao primer šta može da se desi Džarava plemenu ako se ne priznaju njihova prava i ako sami ne donose odluke o svom životu.

Izgradnja puta kroz teritoriju plemena, predstavlja najveću pretnju. Kamionski put, čija je izgradnja započela sedamdesetih godina prošlog veka, podstiče i “ljudski safari”. Naime, prevoznici često prevoze turiste, u nadi da će sresti neke od pripadnika plemena.

Dolazi često i do pojava nelegalnog lova i ribolova, zatim sakupljanja hrane, koji predstavljaju ozbiljnu pretnju za opstanak ovog plemena.

U oktobru 2017. godine andamanske vlasti su otvorile dugo očekivani alternativni morski put do Baratang ostrva. Ovaj put je trebao da zaustavi “ljudski safari”. Ali uprkos naporu vlasti, “ljudski safari” duž puta i dalje cveta.

Mnogi lovci su uhapšeni tokom poslednjih godina, međutim nijedan nije osuđen, iako ovakav prestup donosi sedam godina zatvora.

FOTO: Youtube/Printscreen