Asteroid udario u Zemlju samo dva sata nakon što je otkriven
Povezane objave
Asteroid, 2022 EB5, bio je mali i izgoreo je u atmosferi. Međutim, dolazi više asteroida, i jedan koji leti bliže Zemlji nego Mesecu.
Asteroid je udario u Zemlju tokom vikenda, samo dva sata nakon što je otkriven.
Označen 2022 EB5, mali stenoviti objekat udario je u našu planetu 11. marta severno od Islanda.
Sa samo tri metra širine, 2022 EB5 je bio oko pola veličine prosečnog mužjaka žirafe, koji naraste do pet-šest metara visine. Kao takav, bilo je malo verovatno da će napraviti bilo kakvu štetu.
2022 EB5 je bezopasno izgoreo u atmosferi i nepoznato je da li su neki preostali fragmenti zaista preživeli netaknuti. Neki na Islandu su prijavili da su čuli eksploziju ili videli bljesak svetlosti otprilike u to vreme, a Međunarodna meteorska organizacija traži izveštaje svedoka bilo koga ko je možda bilo šta video.
Sam asteroid je samo dva sata pre udara otkrio mađarski astronom Kristijan Sarnecki.
Opasnosti od asteroida
Asteroidi su potencijalno jedna od najopasnijih prirodnih katastrofa koje bi planeta mogla da doživi, posebno zato što trenutno ne postoji način da se oni odmah zaustave.
Prema istraživanju Dejvidsonovog instituta za nauku, obrazovnog ogranka izraelskog Vajcman naučnog instituta, asteroid prečnika preko 140 metara bi oslobodio količinu energije najmanje hiljadu puta veću od one koju je oslobodila prva atomska bomba, ako bi kojim slučajem udario u Zemlju.
Nešto još veće, preko 300 metara široko, poput asteroida Apofis, moglo bi da uništi ceo kontinent. Asteroid širine preko kilometra poput 138971 (2001 CB21), koji je proleteo pored Zemlje početkom marta, mogao bi da izazove svetsku kataklizmu.
Međutim, čak i mali asteroidi imaju potencijal da izazovu štetu.
Poslednji udar asteroida pre 2022 EB5 bio je 2013. godine kada je mali asteroid širine oko 17-20 metara udario i eksplodirao iznad Čeljabinska u Rusiji. Iako sam udar nije bio jak, udarni talas je prouzrokovao razbijanje hiljada prozora i mnoge povređene i kojima je potrebna medicinska pomoć zbog razbijenog stakla.
Iz tog razloga su naučnici širom sveta radili na proučavanju brojnih asteroida u svemiru i njihovom registrovanju, izračunavajući njihove putanje i predviđajući sve moguće scenarije udara.
A ima ih mnogo. Asteroidi čine jednu od najbrojnijih nebeskih tela u Sunčevom sistemu. Trenutno je poznato da ih ima preko 1.113.000 (prema NASA-i), ali to su samo oni koji su definitivno identifikovani, a stručnjaci uvek pronalaze više.
Srećom, oni se obično mogu identifikovati zbog brojnih moćnih teleskopa koji su na raspolaganju astronomima. Međutim, nisu svi vidljivi.
Asteroidi koje ne vidite da dolaze
Godine 2019. asteroid od 100 metara sa oznakom 2019 OK prošao je pored Zemlje na udaljenosti od samo 70.000 kilometara.
Prema studiji objavljenoj u recenziranom akademskom časopisu Icarus početkom 2022. godine, to je zato što su neki asteroidi u suštini u stanju da se provuku kroz metaforičku slepu tačku. U suštini, čini se da se kreću mnogo sporije nego što to realno rade. Približavanjem Zemlji sa određenog dela istočnog neba, ovi asteroidi bi mogli da izgledaju nepokretni oko orbite.
Ali ovo je samo jedan razlog.
U septembru 2021. asteroid 2021 SG prošao je pored Zemlje na izuzetno bliskoj udaljenosti. Međutim, naučnici to nikada nisu videli, u stvari, videli su ga tek nakon što je već proleteo. Ovo se ponovilo u oktobru, kada je 2021 UA1, koji je bio širok samo dva metra, primećen nakon što je proleteo pored Zemlje na udaljenosti od samo 3.000 kilometara.
Asteroid koji je eksplodirao iznad Čeljabinska takođe je ostao neotkriven.
Razlog za to je što, za razliku od drugih asteroida koji se približavaju Zemlji dok se kreću ka Suncu, ovi su došli iz pravca Sunca. Odsjaj sunčeve svetlosti otežava uočavanje ovih asteroida.
Zašto 2022 EB5 nije primećen samo dva sata ranije?
Nije bilo ni iz jednog od gore navedenih razloga. Umesto toga, prema astronomu Vajcmanovog naučnog instituta, dr Dejvidu Polišuku, koji je takođe deo NASA-ine misije dvostrukog preusmeravanja asteroida (DART), prvog velikog pokušaja testiranja metode za zaustavljanje udara asteroida, nije primećen samo zbog svoje veličine.
„Bila je to sićušna stena. Reflektuje samo malo sunčeve svetlosti, tako da ju je bilo teško identifikovati“, objasnio je Polišuk.
On je dodao da je ovo tek peti put da je asteroid primećen pre nego što je udario u Zemlju.
„Udar nije napravio nikakvu štetu, pao je u more između Norveške i Islanda. Međutim, zamislite samo da se srušio nekoliko sati ranije iznad Rusije“, rekao je Polišuk. „Uz krizu koja je u toku, da li bi ga Rusija identifikovala kao asteroid ili kao raketu i uzvratila vatru sopstvenim projektilima?“
Dolazeći asteroidi!
Međutim, dok je 2022 EB5 bezopasno uticao na planetu, više asteroida ide u našem pravcu, u stvari, nekoliko ih je juče prošlo pored Zemlje.
Označeni 2022 DKS2, 2022 DR3, 2018 GI, 2022 ES3 i 2022 EO4, svaki od ovih asteroida je veoma mali, u rasponu u zavisnosti od procena od 9,6 metara do 71 metar širine, i verovatno će bezopasno proleteti pored planete, prema NASA-inom praćenju asteroida. Zapravo, neki će to verovatno učiniti uskoro.
Međutim, jedan od njih, 2022 ES3, će se približiti mnogo bliže od ostalih, a trebalo bi da prođe pored Zemlje na udaljenosti od oko 334.000 kilometara, što je još uvek daleko, ali i dalje bliže Zemlji nego Mesecu. Trebalo bi da je prošao pored Zemlje sinoć.
Procenjuje se da je širina ovog asteroida između 9,6 metara i 22 metra, što ga čini i dalje prilično malim i otprilike veličine čeljabinskog asteroida po maksimalnoj proceni, tako da bi svaka šteta koju bi mogao da izazove bila mala.
Procene nisu apsolutne
Prema procenama NASA-e iz 2021. godine, Zemlja je oslobođena od bilo kakvog udara asteroida u sledećem veku, nakon što je konačno izračunala da će masivni asteroid Apofis bezopasno proleteti pored planete.
Međutim, važno je zapamtiti da su procene upravo to – procene. One nisu apsolutne ili sigurne, kao što se vidi iz 2022.
Prema izveštajima, poput onog iz Hindustan tajmsa, prvobitno je procenjeno da će asteroid proći pored Zemlje na udaljenosti od nešto manje od 3.000 kilometara. Međutim, pokazalo se da to nije slučaj, verovatno zbog gravitacionog privlačenja Zemlje.
Ovo je podsetnik da samo zato što se nešto čini verovatnim ne znači uvek da je sigurno. Uvek postoji veliki broj mogućih varijabli koje mogu uticati na ishod.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*