Pet puta u poslednjih 500 miliona godina, više od tri četvrtine vrsta morskih životinja nestalo je u okviru masovnih izumiranja. Svaki od ovih događaja je povezan sa velikim poremećajem Zemljinog ugljeničnog ciklusa. Kako se takve katastrofe dešavaju ostaje misterija. Međutim,
Otkako postoji poimanje veštačke inteligencije, postoji i spoznaja o njenoj „mračnoj strani“. Kako ona realna, prisutna u našim životima, postaje sve inteligentnija, nameće se pitanje da li će čovečanstvo moći da kontroliše superinteligentnu AI? Naučnici kažu da neće. Najnovija studija
Svet bez modernih ljudi mogao bi biti zemlja divova. Znaci uticaja čovečanstva danas se mogu videti širom planete, od visokih nebodera koji definišu naše moderne metropole, do piramida i drugih drevnih spomenika iz naše prošlosti. Na ljudsku aktivnost jasno ukazuju
Drevnu Zemlju su vrlo verovatno pustošile gigantske kišne oluje U dalekoj prošlosti, Zemlja je možda doživela ogromne kišne oluje široke stotinama kilometara, koje su izbacivale preko 30 centimetara kiše po kvadratnom metru za samo nekoliko sati. Istraživači su modelirali nekoliko
Fuzija – spajanje atomskih jezgara u cilju oslobađanja energije, čist je i bezbedan način za napajanje naših domova i industrije električnom strujom. Ovaj sveti gral energije je izmicao fizičarima decenijama, ali postoje znaci da bi svetla budućnost mogla da se
Kada se asteroid koji je izbrisao dinosauruse s lica planete sudario sa Zemljom pre oko 66 miliona godina, izazvao je niz užasnih događaja – udarne talase, požare, kisele kiše, cunamije, vulkanske erupcije i nuklearne zime, što je dovelo do nestanka
Zagonetka zašto su ljudi sve viši i zašto ulaze u pubertet ranije nego ikada pre, može se objasniti „senzorom“ u mozgu, kažu naučnici. Tokom 20. veka, prosečna visina ljudi u Velikoj Britaniji povećala se za 10 centimetara, a u nekim
Kada je Zemlja bila mlada, izrodila je mnogo novih kontinenata, da bi ih zatim sve progutala, ostavljajući samo nekoliko tragova za sobom, pokazuje nova studija. Ovi prvi kontinenti su imali sposobnost da žive brzo i umru mladi, ali su na
Za početak je to bila samo “luda ideja”, kaže Ambroaz Vonkam, profesor medicinske genetike na Univerzitetu u Kejptaunu u Južnoj Africi. On govori o svojoj viziji stvaranja ogromne biblioteke genetskih informacija o populaciji Afrike, izloženoj u naučnom časopisu Nature, ranije
Prvobitno se mislilo da su to samo mrlje prašine na stakalcu mikroskopa. Sada, nova studija sugeriše da mikrohromozomi – vrsta sićušnih hromozoma koji se nalaze kod ptica i gmizavaca – imaju dužu istoriju i važniju ulogu kod sisara nego što
© 2014-2024 Sva prava zadržana.
