Klimatske promene utiču na ptičje vrste u Evropi

Povezane objave

• Očekuju nas paklene temperature? 30/11
• Bez panike u prolećno spremanje 12/03
• Google menja način na koji nas prati na internetu 03/02

Promene u veličini, navikama i morfologiji ptica, povezane su s porastom temperature.

Globalno zagrevanje menja evropske ptice kakve ih poznajemo, pokazuje nova studija, međutim nije samo povećanje temperature krivo za to.

Istraživači su otkrili da siva grmuša, primera radi, ima za četvrtinu manje mladunaca, što ima ogromne implikacije na ovu vrstu. Obični zviždak polaže jaja 12 dana ranije. Neke ptice se smanjuju u veličini, dok druge, kao što su crvendaći, postaju sve veće.

Istraživači su proučavali podatke prikupljene od sredine 60-ih godina u Britaniji i Holandiji o 60 različitih vrsta, uključujući vrapca, čupavu senicu, strnadicu, zimovku i brezovog zviždača. Oni su fokusirani na to kako su se ove ptice menjale tokom vremena u pogledu njihovog rasporeda polaganja jaja, broja potomaka i morfologije.

Iako je istraživanje već povezalo način na koji se ptice pevačice vremenom smanjuju s višim temperaturama, naučnici nisu bili sigurni da li je to direktna posledica toplotnog uticaja ili je razlog taj što porast temperature otežava njihovu ishranu.

Naučnici su istraživali koji je procenat promena tokom vremena povezan sa zagrevanjem, i da li je zagrevanje uticalo na neke vrste ili osobine više od drugih, kao i da li su drugi faktori koji nisu povezani s temperaturom pojačali ove efekte.

Studija, koja je objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences prošle nedelje, otkrila je da iako je više od polovine promena osobina povezano sa porastom temperature, a zagrevanje je verovatno najveći faktor koji dovodi do promena tokom godina, postoje i drugi faktori kao što su urbanizacija, zagađenje, gubitak staništa…, takođe mogu uticati na promene karakteristika.

„Na primer, klimatske promene su dovele do toga da zviždak polaže jaja šest dana ranije u poslednjih 50 godina, ali su drugi nepoznati faktori životne sredine doveli do dodatnih šest dana, što znači da sada polažu jaja 12 dana ranije nego pre pola veka“, rekao je Martin van de Pol, vodeći autor rada iz Univerziteta Džejms Kuk u Australiji.

Ovako velika promena u rasporedu može da izazove neusklađenost između vremena kada se pilići legu i kada je hrana dostupna za njih, narušavajući ravnotežu ekosistema.

U proseku, do 57% ukupnih promena tokom poslednjih decenija može biti povezano sa zagrevanjem temperature, prema studiji. Otprilike 32% od 60 vrsta ptica doživelo je promene u telesnim uslovima usled temperature, s prosečnim smanjenjem veličine od 0,45% za svako povećanje toplote po stepenu Celzijusa. Oko 86% je imalo promene u vremenu polaganja jaja, a 31% je doživelo promene po pitanju broja potomaka.

„Sive grmuše u Velikoj Britaniji doživele su smanjenje prosečnog broja potomaka za 26% u poslednjih pola veka, što je zaista zabrinjavajuće kada je reč o dugoročnoj sudbini ove vrste“, rekla je Nina Meklin, lider istraživanja, iz Istraživačke škole za biologiju ANU. „Međutim, samo polovina ovog smanjenja od 13%, može se pripisati klimatskim promenama.

Nisu sve vrste pogođene na isti način. Neke, poput crvendaća, očigledno povećavaju svoje telesne gabarite, kao i broj potomaka. Istraživači spekulišu da varijacije u tome koliko se osobine različitih vrsta menjaju, najverovatnije zavisi od faktora koji nisu temperaturni.

„Studija pruža dobro utemeljeno objašnjenje zašto se različite vrste menjaju tako različitim brzinama. I to nema veze s temperaturnom osetljivošću, već s onim drugim, netemperaturnim faktorima“, rekao je Šahar Dubiner, ekolog iz Univerziteta u Tel Avivu, koji nije bio uključen u studiju. Dubinerovo istraživanje je, na sličan način, otkrilo dramatične promene u obliku i stanju tela za više od polovine izraelskih vrsta ptica – uključujući mnoge koje migriraju iz Evrope, kao što su rode.

Sve u svemu, to znači da je zagrevanje verovatno najveći faktor koji utiče na promenu osobina, ali nije jedini element u igri. Drugi susedni faktori mogu igrati značajniju ulogu nego što se ranije mislilo – pitanje je šta su ovi drugi netemperaturni faktori i kako su povezani sa povećanjem temperature.