Niža Zemljina atmosfera se širi zbog klimatskih promena

Povezane objave

• Početak rada na Strategiji razvoja veštačke inteligencije Republike Srbije 23/10
• Istorija kupaćih kostima 13/08
• Stvaranje veštačke DNK – samo za naučna ispitivanja? 06/06

Avioni će morati da lete na većoj visini da bi izbegli turbulenciju.

Merenje uz pomoć meteoroloških balona, sprovedeno na severnoj hemisferi u poslednjih 40 godina, otkriva da se najniži sloj Zemljine atmosfere, pod imenom troposfera, širi naviše brzinom od otprilike 50 metara po deceniji, a uzrok ovog fenomena su klimatske promene, prema nalazima objavljenim 5. novembra u časopisu Science Advances.

Troposfera je sloj atmosfere u kojem živimo

„Ovo je nedvosmislen znak promene atmosferske strukture“, rekao je u saopštenju koautor studije Bil Rendel, naučnik iz Nacionalnog centra za istraživanje atmosfere u Boulderu u Koloradu. „Ovi rezultati pružaju nezavisnu potvrdu, pored svih drugih dokaza o klimatskim promenama, da gasovi staklene bašte menjaju našu atmosferu.

Troposfera je sloj atmosfere u kojem živimo i u kojem dišemo. Proteže se od nivoa mora do visine u rasponu od 7 kilometara iznad polova do 20 kilometara iznad tropskih krajeva.

Kao sloj atmosfere koji sadrži najviše toplote i vlage, on je takođe mesto gde se dešava mnoštvo vremenskih atmosferskih dešavanja. Vazduh u atmosferi se širi kada je vruć i skuplja kada je hladan, tako da se gornja granica troposfere, nazvana tropopauza, prirodno smanjuje i širi s promenom godišnjih doba. Međutim, analizom atmosferskih podataka kao što su pritisak, temperatura i vlažnost, uzetih između 20 i 80 stepeni severne geografske širine, i uparujući ih sa GPS podacima, istraživači su dokazali da kako sve veće količine gasova staklene bašte zadržavaju više toplote u atmosferi, tropopauza raste sve više. nego ikad.

Stratosfera se smanjuje

Štaviše, čini se da se stopa rasta povećava. Prema studiji, dok je tropopauza porasla za otprilike 50 metara po deceniji između 1980. i 2000. godine, to povećanje je poraslo na 53,3 metra po deceniji između 2001. i 2020. Uzimajući u obzir prirodne događaje u njihovoj oblasti proučavanja, kao što su dve vulkanske erupcije 1980-ih i periodično pacifičko zagrevanje El Ninja kasnih 1990-ih, istraživači su procenili da je ljudska aktivnost ipak uticala na 80% ukupnog povećanja atmosferske visine.

Klimatske promene nisu jedini pokretač rastuće tropopauze koje je napravio čovek. Stratosfera, sloj iznad troposfere, takođe se smanjuje, zahvaljujući prošlom oslobađanju gasova koji oštećuju ozonski omotač. Ovi gasovi su smanjili stratosferu kroz uništavanje stratosferskog ozonskog omotača, iako su ograničenja njihove emisije poslednjih godina izazvala opadanje atmosferskih koncentracija ovih gasova.

Naučnici još uvek nisu sigurni kako će rastuća tropopauza uticati na klimu ili vremske prilike, iako bi mogla da primora avione da lete višim slojevima atmosfere, kako bi izbegli turbulencije. “Studija obuhvata dva važna načina na koja ljudi menjaju atmosferu”, rekao je Randel. „Na visinu tropopauze sve više utiču emisije gasova staklene bašte, čak i kada je društvo uspešno stabilizovalo uslove u stratosferi ograničavanjem hemikalija koje uništavaju ozon.“