Vesna – vesnik proleća, dobrote, blagosti, sloge i ljubavi

Povezane objave

• Misterija smrti Vinsenta Van Goga! 07/09
• Da li detoksikacija zaista pomaže? 09/10
• Čokolada bi mogla da nestane sa planete za trideset godina?! 03/01

Ovo je najobožavanija boginja starih Slovena koja donosi proleće, radost, cvetanje i izbavlja Slovene od nemilosrdne Morane. Čak bi joj narod i ritualno pomagao u borbi sa surovom zimskom vešticom tako što bi spaljivao njene lutke i dozivao Vesnu.

Vesna je prikazana kao lepa i nasmejana boginja sa kosom od cvetnih zvončića, grudima koje simbolizuju bujnost i plodnost koje donosi proleće, osmehom preko celog lica koji donosi veselje i prinove, venčićima, ogrlicom. Njenim danima se slave Mladenci, Vrbica i Cveti. 

Vesnu donose kukavice, koje i nisu tako dobar predznak u proleće ali i lastavice koje ako naprave gnjezdo nad pragom donose sreću porodici.

Njena boja je crvena a verovalo se i da ona donosi Sunce. Otuda i crveno jaje za čuvarkuću- sveštenici su verovali da suncem vlada vatra pa su je potpaljivali za okupljanja, vatra je nošenai u  domove da ogreje ognjišta i donese sklad i sreću. Vatru su simbolizovali crvenom bojom pa je taj simbol sreće i sklada koji čuva ognjište prenet na jaja i simboliku čuvarkuće.

Vesnu se verovalo da na krilima povetarca donosi strogi bog vazduha i vetra Stribog. Na nju je motrio i čuvao je i bog vitez i ratnik Gerovit.

Da je bila najobožavanija dokazuje i da je u pravoslavnih Srba i dalje najčešće ime Vesna. Ljudi su želeli da im ćerka bude vedra, zdrava, lepa i mirisna kao proleće te su simbolikom imena to i pokušavali da prizovu. 

Lutkicu boginje Vesne momci bi oblačili u travnate, mirisne suklnje i odnosili ih na ritualno mesto. Slovenke koje bi se dokopale mirisa polivale bi svoja lica, kose i garderobu u isto da mirišu kao Vesna.

Čuvene dodole su igrale u čast mnogih božanstava. Dodole koje su igrale za Vesnu bile su devojke koje bi oblačile samo suknje od trava i ako bi bilo dovoljno toplo njih bi narod polivao vodom. One bi prizivale kišu, plodnost tla i dobar rod.