Tetovaža: Umetnost ili bunt?

29/03/2020 15:14

Tetovaža: Umetnost ili bunt?

Ugrubo, tetoviranje je umetnost oslikavanja tela.

U protekle dve decenije, tetoviranje je prošlo kroz više faza. Neke od njih su zabrana i skrivanje u potpunosti, skrivanje tetovaža koje su radili nedovoljno uvežbani i nedovoljno talentovani tattoo majstori, preko tetoviranja kao bunta do tetoviranja koje je shvatano kao deo pop kulture i sastavni deo svojevrsne umetnosti. 

Na kraju, stigli smo do tetoviranja koje je danas usko povezano sa izrazom ličnog identiteta.

Tetovaža kao lična priča

Danas je to lako razumeti. U ranijim godinama, kada je osoba u očima drugih u tim momentima bila egzibicionista i ekscentrična, danas je sasvim u redu da svoju priču, ili životni period, obeleže određenom tetovažom na, isto tako, određenom mestu.

Od osobe do osobe zavisi da li će tetovaža biti vidljiva okolini, ili će svoju priču „pričati“ ispod određenog sloja garderobe, dok neki i dalje razmišljaju da li žele baš uvek da vide svoju tetovažu koja će ih podsećati na nešto. Jedan deo, pak, tetovira na delu tela koje posebno voli, a drugi na istom tom mestu sa ciljem da zavoli ono što mu baš tu smeta.

Prilikom razmišljanja o tetovaži, trebalo bi voditi računa da izaberete onu koja će izgledati dobro, ili bar korektno, kada prođe niz promena, kao što su starenje i variranje težine. Najbolja mesta za tetoviranje su ravni delovi kože, kao na primer listovi i noge. 

Ukoliko osoba prilikom odlučivanja o trajnom tetoviranju nije sigurna da li će, na primer, da se pokaje kroz neko vreme, ili da li će joj se tetovaža dopasti na kraju, uvek može da se opredeli za prvremene tetovaže.

Zanimljivosti o tetovažama:

  • Najveći umetnik iz istorije tetoviranja je Škot, Saderlend Mek, čiji su klijenti bili: car Nikola II, majka Vinstona Čerčila i Vilhelm Kajzer,
  • Najduže tetoviranje je trajalo 43 sata i 50 minuta; rekord je zabeležen 2006. godine u Australiji,
  • Mesto koje se najčešće tetovira je ruka,
  • Prvu mašinicu za tetoviranje je izmislio Samuel O’Rajli, i to kasnih 1800-ih, a bila je bazirana na mašini za graviranje Tomasa Edisona,
  • Mašinica za tetoviranje ubada kožu 50-30 hijada puta u minuti.
29/03/2020 15:14

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments