Zašto Šveđani ugrađuju mikročipove u dlan?

Povezane objave

• Grobnica skitskog princa 19/04
• Ovo su reči koje bi trebalo da izbacite iz svog LinkedIn profila! 31/03
• Besplatne karte za „Dane lepih umetnosti i multimedija” 29/06

Napredna evropska država uvela je novi “trend”. Reč je o ugradnji mikročipova u dlan.

U Švedskoj je u porastu ugradnja mikročipova u dlan, u praktične svrhe. Naime, oko 3.500 ljudi, do sada, odlučilo se za postavljnje ovog sićušnog čipa, kako bi olakšala svakodnevnicu.

Napredni trendovi

Šveđani uz pomoć ugrađenih mikročipova plaćaju i voze.

Naime, mikročipovi im služe kao sredstvo plaćanja, kao kartice za prevoz, zatim kao ključ od stana ili automobila. Navodno, nakon što ugrade ovakav čip, ne moraju da razmišljaju gde im je novčanik.

Kako je za svaku situaciju, potrebna i ekipa “protiv”, tako i u ovom slučaju u Švedskoj postoje osobe koje smatraju da je ovo loš potez koji podseća na početak ere distopije.

Loša strana ugradnje mikročipa

Koliko god ovaj trend zvučao dobro, napredno i iako predstavlja veliki korak ka budućnosti, pogotovo kada je način plaćanja u pitanju, postoje i one loše strane. Svaki sistem može da se hakuje, pa što ne bi i ovaj?

Ovde na scenu stupaju biohakeri, koji poput kompjuterskih hakera, mogu provaliti u bilo šta biološko.

Isti ti biohakeri su i osmislili ove mikročipove veličine zrna graška. Oni su pored toga i tranhumanisti – fokus im leži na unapređivanju ljudskog tela, kao i ideja o dugoročnom poboljšanju ljudske rase.

Čipovi se ugrađuju između palca i kažiprsta, a reč je o istim čipovima koji su decenijama ugrađivani životinjama.

Prema statistici, Šveđani su pokazali veliko interesovanje za tehnologiju, kao i poverenje u digitalnu eru. Mišljenja su da tehnološki napredak, svetu, može doneti samo dobro. Vođena takvim mišljenjem, poslednje dve decenije Vlada ove države, uložila je na milione u tehnološku infrastrukturu.

Ekonomija Švedske bazira se na izvozu digitalne tehnologije, usluga i inovacija.

Iako se većina zgražava postupkom ugradnje čipa, vodeći mikrobiolog ovog projekta, Ben Liberton naglasio je da bi ovakav projekat umnogome pomogao pri lečenju teških bolesti, jer bi čip na vreme detektovao promene u organizmu.