Neizvesna sudbina satelita

Povezane objave

• Šef Tesle imenovan za ličnost godine Time magazina 12/01
• Brazilski sud zabranio WhatsApp – sada na neodređeno 20/07
• Francuska: Aplikacija za vanredne situacije 10/06

2.465! To je broj satelita koji graciozno kruže oko Zemlje dok vi čitate ovaj tekst.

Od ovog broja, samo 1.100 su zapravo aktivni sateliti. Ostali ne reaguju ili su neaktivni – sve u svemu, svemirsko smeće. A evo još jednog broja: 21.000! To je broj fragmenata čije se kruženje oko Zemlje prati, a od kojih je svaki širok barem 10 cm. Osim toga, verovatno postoje milioni manjih komada, kako kaže Evropska svemirska agencija (European Space Agency – ESA). Ovi fragmenti su često rezultat sudara satelita sa svemirskim ostacima, nakon čega u orbiti ostaju hiljade lebdećih komadića, veoma brzih šrapnela.

Ovakva gužva u orbiti stvara veoma opasne okolnosti za astronaute i svemirske letelice. Samim tim što više subjekata – privatnih i državnih, lansira svoje satelite u orbitu, problem postaje veći. ESA podseća je svemir iscrpljiv resurs. Niski slojevi orbite su veoma pogodni za misije posmatranja Zemlje, kao i za postavljanje telekomunikacijskih satelita, međutim ovaj prostor ubrzano postaje prezasićen.

Dostojanstvena smrt

Kako Zemljina orbita postaje prepunjena, istovremeno postaje i opasna. Zato je ESA pokrenula projekat pod nazivom Inicijativa za čišćenje od satelitskih ostataka. Ovaj program se fokusira na prikupljanje ideja kako da se uklone sateliti, nakon što su njihovi životi okončani. Krajnji cilj je da se ove ideje objedine u zakon koji bi sve kompanije, koje šalju svoje satelite u orbitu, morale da poštuju.

Čišćenje bi moglo da podrazumeva potpuno uklanjanje potrošenih satelita iz orbite ili njihovo izmeštanje iz najzauzetije u mirniju kolovoznu traku. Na primer, trenutno se iskorišćeni sateliti izmeštaju u mnogo više slojeve orbite, odakle ne mogu uzrokovati mnogo štete, tj. šalju se na svemirsko groblje. To je mesto gde umiru sateliti.

Međutim, i ovo rešenje ima svoje granice. Brojni su razlozi zbog kojih se ne mogu svi potrošeni sateliti popeti u više slojeve orbite. Sjedinjene Američke Države su 1960-ih godina lansirali satelitski nuklearni reaktor, kome su električni sistemi otkazali samo dva meseca od početka misije. NASA predviđa da će ovaj satelit kružiti po orbiti narednih 3.000 godina.

Dakle, ESA nastoji da pronađe brži i pouzdaniji način da vrati disfunkcionalne satelite na Zemlju ili ih pošalje na groblje satelita, visoko u orbitu. Zato sada od privatnih kompanija traži da međusobno sarađuju na pronalaženju takvog rešenja, a od svih predloženih ideja, ESA će izabrati 25 najboljih i njima će se baviti tokom predstojećih godina.

Solarni sistem i groblja satelita

ESA je trenutno skoncentrisana na nekoliko ključnih koncepata, a jedan od njih je Solarno jedro.

Ovaj koncept koristi Sunčevu radijaciju, poput jedrenjaka koji koristi snagu vetra, da prizemlji ostatke satelita. Ovo je predlog nemačke kompanije High Performance Space Structure Systems.

A šta bi se dogodilo po spuštanju satelita na zemlju? Osnovna ideja je da se oni kontrolisano sruše. Na primer, 2012. godine je letelica zvana  Progress spuštena na Zemlju, tačnije potopljena u delu okeana koji je žargonski poznat kao groblje svemirskih letelica. Tako je, to je lokacija usred Pacifika. Mnoge letelice su tokom godina završile ovde, tačnije, u pitanju su ostaci svemirskih letelica koji nisu sagoreli prilikom sletanja, kao što je trup ruske svemirske stanice Mir. Ova udaljena otpadna lokacija je namenski odabrana zbog dubine okeana od 4 km i njene udaljenosti od ruta kojima prolaze brodovi.

Problem uklanjanja starih satelita iz orbite nije nikakva novost. NASA se time bavi još od 1980-ih godina. Osim Evropske svemirske agencije, i druge vladine organizacije rade na razvoju odgovarajućih pravilnika. Ono što ipak ostaje zapostavljeno jeste veliki broj privatnih kompanija koje mnogo toga lansiraju u orbitu. Samim tim, cilj vladinih organizacija nije samo da se pronađu bolji načini da se svemir očisti od starih satelita, već i da se privatne kompanije pridržavaju pravila.

Uz sve pomenuto, treba uzeti u obzir još jedan aspekt svemirskog problema, a to je rasprava o tome da li treba zakonski regulisati svemirska turistička putovanja. Tokom narednih godina se može očekivati da broj komercijalnih svemirskih putovanja poraste, a samim tim će porasti i potreba da se o tome detaljnije diskutuje.

Svemirski zakon možda trenutno zvuči kao termin iz naučne fantastike, ali to će uskoro postati realnost.