Zanimljivosti o svetskim jezicima

Povezane objave

• Zanimljive činjenice o rimskom Koloseumu 20/06
• Kandidati za najružniju ugroženu vrstu životinja 05/01
• Zašto je jezivi Tiranosaurus imao tako male ruke? 31/10

Ukoliko vam vreme od kuće dozvoljava, jedan od najkorisnijih saveta je učenje. Ukoliko ne znate šta biste mogli novo da naučite, ili da usavršite, odgovor je – strani jezik.

Decenija za nama svedoči koliko je poznavanje minimum dva svetska jezika odskočna daska za radno mesto u preduzeću o kom sanjate, u inostranstvu, ili za pokretanje posla od kuće koji će uključiti saradnju sa strancima.

Engleski jezik je još uvek podrazumevajuć u poslovnoj komunikaciji. Međutim, u svetu postoji mnogo stranih jezika za koje možda niste čuli, a sigurno će vam biti interesantno da nešto saznate o njima.

Na svetu postoji 2,700 jezika, sa preko sedam hiljada različitih dijalekata širom sveta. Najzastupljeniji jezici na svetu su kineski, španski, engleski i hindu. Dakle, širok spektar za učenje.

• Kineski jezik ima preko 50 hiljada znakova,
• Svake dve nedelje nestane jedan jezik,
• Biblija je najprevođenija knjiga na svetu, dostupna u 2.454 različita jezika,
• Baskijski jezik koji se govori u planinskim predelima Španije i Francuske, jedini je evropski jezik koji ne pripada nijednoj jezičkoj porodici,
• HIPPOPOTOMONSTROSESQUIPPEDALIOPHOBIA je strah od dugih reči,
• Izmišljeni jezici postoje, a primer jednog je jezik iz “Gospodara prstenova”,
• Češki jezik koji se govori na Kavkazu ima 64 padeža,
• Srpski je jedini evropski jezik sa dva pisma u okviru jednog jezika,
• Persijski je isto što i farsi jezik,
• Švedski nije bio službeni jezik Švedske do 2009. godine.

Ono što je još interesantno, a tiče se jezika, svakako su veštački jezici. 

Esperanto je veštački jezik čije je osnovne karakteristike sačinio Ludvig Lazar Zamenhof 1887. godine, a kojim govori između 500 hiljada i dva miliona ljudi. Iako je veštački, dakle, i dalje je upotrebljiv među velikim brojem ljudi.

Određen broj svetskih jezika ima funkcionalnu upotrebu i u našem, kao pozajmljenice, a vrlo su zastupljeni i anglicizmi koji olakšavaju učenje i razumevanje engleskog. 

Neki izrazi su se toliko odomaćili u našem jeziku da se koriste u svakodnevnoj upotrebi, što jezički stručnjaci ne pozdravljaju. Najpoznatiji primer je OK. 

Za takve situacije, predlaže se da se koriste naše reči, da se traže sinonimi, ovde, recimo, adekvatan odgovor bio bi “u redu”. Važno je da se reči iz maternjeg jezika nadograđuju, ali pokušajem da se ustupi mesto rečima sličnog značenja. Što su oni brojniji, tako se bogati jezik. 

Naučnici tvrde da učenje drugog jezika poboljšava razne funkcije mozga, pamćenje, kao i da oni koji govore ili uče drugi jezik usporavaju proces starenja mozga.

Onda je ovo pravo vreme da učenje pretvorite u uživanje i u korist.