Šta je “Kolumbovo jaje”?

Povezane objave

• Šta otkriva detektor laži? 28/10
• Od modernog života do života u prašumi 15/03
• Znate li da na planeti postoji i osmi kontinent? 02/11

Postoje brojne izreke koje svakodnevno koriste ljudi širom sveta, ali retko ko zna kako su one nastale. Znate li šta znači ustaljeni izraz “Kolumbovo jaje” i kako je nastao?

Izreka Kolumbovo jaje odnosi se na neko iznenadno otkriće, rešenje problema odnosno lako rešiva zagonetka iako naizgled veoma teška i komplikovana. Priča o nastanku ovog izraza je veoma zanimljiva, a seže duboko u prošlost, u vreme kada su se priče prenosile “s kolena na koleno”.

Španski genije

Jedna od najpoznatijih priča kako je nastao izraz Kolumbovo jaje potiče iz Španije. Naime, grupa mudraca skupila se kako bi rešila problem- kako da na sto postave jaje u vertikalan položaj. Nikome nije polazilo za rukom da ovo učine, dok se nije pojavio izvesni Huanelo.

On je udario vrhom jajeta o sto, ljuska se ulubila i jaje je tako uspeo da stavi u uspravni položaj. Tako je u španskom jeziku nastao izraz “Huevade Juanaelo” odnosno “Huanelovo jaje”. Kasnije, taj izraz ušao je i u literaturu, a pisac Kalderon de la Barka ga je čak i spomenuo u svojoj komediji “Nevidljiva dama”.

Umetnički fazon

Pre Kalderona, ova anegdota pripisivana je raznim istorijskim ličnostima. Tako je u vezu s uspravnim jajetom dovođen i arhitekta Filipo Bruneleski. U delu “Životopisi najznačajnijih slikara, vajara i arhitekata” iz 1550. godine, spominje se da se u to vreme u Firenci skupio veliki broj neimara koji su želeli da pokriju crkvu Santa Marija del Flore. Naime, na crkvi je nedostajala kupola.

Dok su svi prisutni davali svoje ideje, Bruneleski je odbio da to učini. Umesto toga, predložio je da rešenje kupole na crkvi pripadne onome ko uspe da stavi jaje uspravno na sto. Naravno, nikome nije to pošlo za rukom, osim Filipu, koji je to uradio isto kao Huanelu u prethodnoj priči.

Kolumbovo “Kolumbovo jaje”

Naravno, anegdota sa jajetom dovođena je u vezu i sa moreplovcem Kristiforom Kolumbom. U delu “Istorija novog sveta” opisano je da je vest o otkriću novog kontinenta dvojako prihvaćena na samom španskom dvoru. Dok su jedni potcenjivali Kolumbov podvig, smatrajući da se sve odigralo pukom slučajnošću, drugi su ga slavili kao heroja.

Iako niti jedna od ovih priča nije potkrepljena dokazima, sigurno je da se na kraju ova izreka ipak pripisana Kolumbu, a anegdota kao takva, verovatno se i desila. Samo ne znamo ko je prvi rešio nerešiv problem sa jajetom i tako ušao u istoriju frazeologije.

Izvor: opsteobrazovanje.in.rs