Misterija smrti Vinsenta Van Goga!

Povezane objave

• Mesto u mozgu u kom se krije zlo! 02/02
• Mogu li ljudi da se razmnožavaju u svemiru? 06/06
• Najveće zanimljivosti tokom istorije televizije 06/11

Smrt kontraverznog umetnika je uvek bila misterija. Van Gog je bio neuravnotežen, kroz život su ga pratile neuroze i veruje se i odsecanje uha, te i boravak u psihijatrijskoj bolnici. Njegova smrt bila je prepisana njegovom porivu da naudi sebi, ali takav konfliktan umetnik bio je i meta rugla…šta je zapravo istina o Vinsentovoj smrti?

Karnegijev muzej u Vašingtonu, SAD, sa ponosom izlaže najpoznatije delo, najpoznatijeg umetnika naše istorije Vinsenta Van Goga. Radi se o slici „Žitnih polja u Overu“, spletu pastelnih boja i tačkaste tehnike po kojoj je ovaj umetnik koji je otišao prerano bio poznat. Upravo među ovim žitnim poljima Vang Gog je proveo i svoje poslednje dane života. 

Dana 20. jula 1820. kao i obično, gostioničar Gustav Ravo u svom pansionu kraj Overa dočekuje goste. Iznenada se pojavljuje hramljući ranjenik koji se jedva gegajući niz stepenište drži za stomak, no odmah je produžio u svoju sobu. Zabrinuvši se, Gustav je odmah otišao da proveri stanje gosta. Bio je to trideset sedmogodišnji Vinsent Van Gog. Mladi čovek koji se savijao od bolova otkrio je gostioničaru šokantni prizor – ranu od metka na stomaku! Lekar je odmah pozvan i borba za život mladog umetnika trajala je devet dana, ali uzaludno – 29. jula 1820. godine Vinsent Vang Gog je poslednji put udahnuo i napustio nas zauvek. Ostala su njegova dela da fasciniraju svet. 

Temeljna istraga zbog tragične smrti slikara je pokrenuta te se ušlo i u detalje njegovog života. Vinsent je bio čovek sklon neurozama i kad bi ga obuzele iste završavao bi više puta u duševnoj bolnici, takođe se veruje da je pokušao sam sebi da odseče deo uha u napadu ekstaze i histerije. To je bilo dovoljno da se ovom mladom čoveku pripiše samoubistvo. Tako je i bilo, čitavih sto godina se prepričavao tragičan život i smrt umetnika uz i kroz njegova dela koja kao da su svemu tome davala smisao.

Sve do 2001. godine kada su američki pisci Stiven Nejfi i Gregori Vajt Smit počeli da pišu biografiju ovog poznatog holanđanina. Pribavljajući stare spise, pisma, dnevnike, pripovetke, izveštaje, ovaj dvojac je posumnjao u priču o samoubistvu kako je to apsurdno uraditi pucanjem u stomak, jel je i sam neurotični pisac bio svesan da ga time čeka bolna i spora smrt. Pisci su ponovo otvorili policijske izveštaje i angažovali su forenzičkog istražitelja da sad novijim metodama ponovo konstruiše slučaj. Analiza metka koji je nađen u Vinsetovom telu ustanovljeno je da je metak morao biti ispaljen sa izvesen daljine koja nije mogla biti postignuta činom samoubistva!

Otvorio se sasvim nov prozor u istoriju i život post mortum slavnog Van Goga. Druga činjenica koja opovrgava čin samoubistva je da na Vinsentovim rukama nisu pronađeni tragovi baruta. Zašlo se u dubinu pa su pronađeni i izveštaji u kojima više svedoka opisuje da je pomalo neobičan i neurotičan slikar bio i meta lokalnih bandi siledžija. Jedan od bandovođa, sedamnaestogodišnji Rene Sekretan, sa kojim se Vinsent često kačio imao je običaj da nosi pištolj…

Na dan Vinsentovog stradanja on je viđen u blizini Reneove kuće. Veruje se da je pištolj ispalio metak u okršaju i da je slavni slikar tako stradao, ili je pak bio surovo ubijen…

Iza Van Goga nisu dakle ostale samo slike koje su promenile svet, već i jedan ne rešen zločin kojim je okončan njegov mlad život.