KOKO ŠANEL- neobična priča o maloj crnoj haljini, žerseu i mornarskoj majici

Povezane objave

• Milioner šarenih čarapa 25/10
• Da li se Mars ubrzano približava Zemlji? 04/06
• Koji ljudski organ može da se regeneriše? 28/04

Modna ikona 20. veka koju je čak „Times“ uvrstio u veličanstvenih 100 koji su promenili vek i jedini je dizajner koji se ubraja u ljude koji menjaju poredak.

Tvorac je male crne haljine, kako je celu operu htela da obuče u crno, čuvenog parfema, modela odela u kome su žene bile elegantne a spremne na pokret i cele jedne nove ere nošenja.

Koko Šanel je čuvena modna ikona, prema Tajms-u jedna od sto koja je promenila svet sa velikim razlogom- ona je ženama skinula korset i visoke punđe, skratila im kosu, garderobu prilagodila sportu i pokretu – poput muške, a time nije oduzela ženama eleganiciju.

Koko Šanel rođena je kao Gabriela Bonur Šanel u Francuskoj u Somiru 19. avgusta 1883. godine. Ona je kao drugo od petoro vanbračne dece, oca putnika- trgovca i bolešljive majke Žane, upisana čak i pod pogrešnim prezimenom pri rođenju – Šasnel, kako otac nije bio prisutan a majka suviše bolesna da potpiše dokument. Živeli su skromno u jednosobnom stanu, potom majka Žana umire od tuberkuloze u svojoj 32 godini kada je Gabriela imala samo 12. Otac je daje u katoličko sirotište u srednjoj Francuskoj. Tamo odrasta i uči za krojačicu. Sa osamnaest se seli u Mulen kako bi radila, a posle posla iz razonode peva u jednom kabare baru, tu je verovatno dobila nadimak „Koko“ po pesmama koje je najrađe izvodila. Ovde takođe upoznaje i svoju prvu ljubav –bivšeg oficira francuske konjice i bogatog naslednika tekstilne industrije Etjena Balzana. On je uvodi u svet bogatih, kao miljenica jedno vreme živi u njegovom dvorcu, obasipa je poklonima i skupim nakitom.

No Koko se ipak zaljubljuje u Etjenovog prijatelja Artura Edvarda „Boj“ Kapela, bogatog industrijalca. Vezu sa njim počinje 1908. godine i on finansira otvaranje njene prve dve radnje, veruje se da je i bočica „Šanel 5“ parfema njegov dizajn. Oni se zabavljaju deset godina ali on joj nikad nije bio veran, čak je oženio jednu aristokratkinju u toku njihove veze 1918.godine. Artur gine 21. decembra 1919. godine a na mestu nesreće Šanel mu je posigla spomenik.

Šanel u početku dizajnira šešire, prvo iz razonode potom izlaže u svom prvom butiku „Šanel moda“ u ulici 31 Kambon, kada jedan od istih prošetala Gabrijela Dorzijat- pozorišna glumica, Šanelino ime počinje da se šapuće i ona postaje hit! 

Koko Šanel otvara još jednu radnju u Dovilu i uvodi senzaciju u modu tog doba- materijale žersej i triko, od kojih je do tad rađen samo muški donji veš, uvodi u žensku modu. Ovi materijali osvajaju tada siromašno tržište kao jeftini i udobni. Ovde prodaje šešire, džempere, mornarske majce. Kako je i sama volela sport garderobu prilagođava lakom pokretu, espadrile i oprema mornara i jedriličara ulazi na vrata njene „skupe jednostavnosti“ kojoj teži. Njeni glavni modeli su i njena velika podrška, sestra Antoneta i tetka Adrijana. 

U Bijaricu otvara radnju 1915. godine, ovaj obalski grad je proglasio neutralanost u I Svetskom ratu, mesto je na Basijskoj obali i Šanelina radnja je sada epicentar bogate španske klijantele. 1916. Šanel upoznaje Dimitrija Pavloviča, ruskog plemića sa kojim stupa u vezu, preko njega dolazi do Bale Ruse– baletskog impresarija, koga je dugo finansirala i šila im kostime.

Šanel parfemi su nastali u saradnji sa Buržua modnom kućom, braće Verthajmer 1924. godine. Buržua finansira proizvodnju ali i uzima profit, Šanel je posle 20 godina provela u borbi za vraćanje brenda svog parfema. 1940. godine je posle suđenje vratila čak 25 milona dolara i time postala jedna od bogatijih žena sveta a Verthajmer je pristao i na suludost da pokriva sve njene troškove života do samog kraja istog.

Kažu da se ovoj moćnoj ženi čak i sam princ engleske udvarao, tada princ od Velsa Edvard VIII, a Šanel na to udvaranje nije odgovorila, kako je 1923. godine  1923. godine, u svojim četrdesetima, upoznala Vojvodu od Vestimera, Hju Ričard Artura Grosevenroma, poznatog kao „Bendor“. Romansa traje deset godina a on Šanel povrh svog luksuza kupuje i čuvenu „La pausa“ na francuskoj rivijeri. Imanje uređuju vrhunske arhitekte i dizajneri i sve seća na Šanelino odrastanje u katoličkom samostanu.

Na pitanje zašto se nije udala za vojvodu koga je toliko volela, odgovorila je : „ Ima nekoliko vojvodkinja od Vestimera, a samo je jedna Šanel“.

30-ih i 40-ih godina prošlog veka Šanel osvaja Holivud i dizajnira za potrebe filmova ali i osvaja privatnu klijantelu u društvu poznatih glumica, Greta Garbo i Marlen Ditrih sada nose isključivo Šanel. Holivud je smatrala kičem i naivom i to poglavlje brzo završava pa se vraća Francuskoj i kreira za poznata imena francuskog filma (Žan Reno).

Početak II Svetskog rata za Šanel znači povlačenje iz biznisa. Kako je otvoreno gajila prezir prema jevrejskom narodu odlučila je da je bolje da biznis zatvori i ostane po strani, tada posao gubi 4000 žena. Ona rat provodi u hotelu Ric a njen boravak plaća Baron Hans Ginter od Diklana.

Na scenu se vraća 1954. godine sa Šanel parfemom ali i inovacijom- Chanel torbicom, čiji je dizajn posvećen mestu na kom je Koko odrasla, katoličkom sirotištu i to se ogleda u detaljima poput bordo postave i lančanog kaiša, za torbicu je napravljen i posebni patent zatvaranja, kopča koja se uklapa u „CC“ znak Šanela.

Šanel je otišla u svom stilu “Znači ovako se umire“ u Ricu u Parizu sa punih 87 godina, 10. januara 1971. Sahranjena je u Švajcarskoj, gde je dugo posle rata boravila, sa belim cvećem posutim po sanduku (orhideje, kale i ljiljani) i tek par crvenih ruža. U prvom redu povorke su sedeli modeli. 

Kažu da je poslednje godine provela usamljena, pred smrt je spremala kolekciju, a u dubokoj starosti joj je jedini prijatelj bio jevrej, Verthajmer, čovek sa kojim se sudila 20 godina.