Kako je pandemija kovida ugrozila retku vrstu majmuna?

Povezane objave

• Moćni rendžeri: Serija koja je obeležila generacije devedesetih! 13/04
• Zašto britanska kraljevska porodica nema prezime? 19/01
• Kako je nastao ružičasti grad? 15/05

Zlatni lavlji tamarin je danas nažalost ugožena vrsta majmuna. Pripada porodici Callitrichridae, manji je majmun penjač pa tako doseže dužinu do 25 centimetara sa dvostruko većim repom koji mu pomaže u životu koji se odvija isključivo na krošnjama. Zlatne duga dlaka ga ćini veoma sličnim malim mačkama ili lavićima i time veoma lepim i poželjnim ljubimcem, koji teži oko tek pola kilograma. Živi u krošnjama Brazilskih šuma. Zlatni tamarin je svaštojed hrani se voćem i plodovima ali i malim žabama, insektima i miševima. Ženke kote do dva mladunčeta i ženke baš često na svet donese blizance, a specificni su po odgoju mladih u kojem učestvuje čitava porodica pa tako otac često čuva mlade kako bi se ženka napojila i odmorila. Prirodni neprijatelji su im orao i jaguar. Žive od 15 do 18 godina. Tamarine nazivaju i „malim kraljevima džungle“ zbog lavljeg krzna koje ih krasi.

Borba za opstanak i oporavak ove veoma ugrožene vrste traje već pola veka. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka u arealu ove vrste bilo je svega 200 jedinki. Ova veoma lepa vrsta majmuna minijaturnog svaštojeda bila je veoma popularan kućni ljubimac pa je masovno lovljen i preprodavan, a njegov opstanak je uzdrmalo i uništavanje staništa, brazilskih šuma.

U sledećim decenijama ulažu se ogromni napori za spas ove vrste i povećanje populacije – od genetskih istraživanja do uzgoja u zatočeništvu pa potom preseljenja do staništa gde su najmalobrojniji. Do 2014. godine populacija ovog tamarina je porasla na 3700 jedinki zahvaljujući trudu i ulaganju požrtvovanih ljudi.

Međutim, taman što se populacija majmuna polako počela obnavljati i povećavati, ovaj rod je pogodila još jedna nevolja. Naime tamarini su veoma osetljivi na žutu groznicu. Oko 30% obnovljene populacije 2017. godine počinje da nestaje. Potom su nadležni primili velik broj poziva lokalnog stanovništva koji su opisivali ove male zlane majmune kako leže bespomoćno po poljima i potom umiru. To se retko viđalo pošto ovi majmuni uglavnom ne napuštaju krošnje. Ubrzo je postalo jasno da ove majmune pogađa žuta groznica koja kosi Brazil već 80 godina, a 2017. je bio njen najgori talas kada je ova bolest odnela 250 ljudi i hiljade majmuna na jugoistoku zemlje.

Naredne godine kada je već bilo jasno da je uzrok smrti čak više od 1000 jedinki zlatnog lavljeg tamarina, žuta groznica, napravljen je plan vakcinacije jedinki. Vakcinacija je trebala biti sprovedena početkom prošle godine ali je stopirala pandemija korone. Još uvek puni nade isčekujemo spas ove neverovatno simpatične vrste tamarina, koje su i ključna karika lanca održanja ekosistema „pluća Zemlje“ ili Brazilskih šuma.