Jedan natpis menja istoriju!

Povezane objave

• Više od 200 prijava za radno mesto – nindže! 28/03
• Emocije utiču na bolje pamćenje 05/12
• Najopasnija jela na svetu! 30/11

Nova otkrića u iskopinama ostataka čuvene Pompeje menjaju istoriju čitavog sleda događaja. Naime, prema najnovijim otkrićima Pompeja nije nestala 24. avgusta već 24. oktobra, već je vulkan sravnio ovu drevnu civilizaciju u kasnu jesen, a ne kasno leto.

Na ostacima „okamenjenog grada“, Pompeje koja je zaleđena erupcijom Vezuva davne 79. godine naše ere, neumorno godinama rade timovi istraživača, kako je ove neiscrpni izvor istorije u svoj svojoj tragediji i pokretu, verodostojan film svakodnevnog života prethodnih civilizacija. 

Pompeja je antički grad koji se nalazi na Apeninskom poluostrvu u Italiji, jugoistočno od Napulja. Taj je grad osnovan u 6. veku pre nove ere i civilizacija je koja je trajala oko 700 godina, a koju su nastanjivali Rimljani, Grci, Samniti i Etrurci. Pompeja je kolonizovana od Rimljana 80-ih godina pre nove ere, a konačno je uništena u trodnevnoj erupciji vulkana Vezuva zajedno sa gradovima Herkulaneumom i Stabijom. Erupcija je trajala tri dana, Vezuv je izbaivao kamenje koje je rušilo građavine, lavu a po proceni- 10 000 stanovina je ubio otrovni, vreli gas pomešan sa pepelom. Erupcija je bila ogromno iznenađenje za žitelje pa ih je zatekla nespremne u pokretu svakodnevnih obaveza i tako okamenila jedan ceo momenat istorije. Te godine bunari Pompeje su presušili, mnogobrojni potresi i cunami na kraju su upozoravali, ali stanovnici su bili ubeđeni da je Vezuv mrtav vulkan. 

Tek u 18. veku, ispod ogromnog sloja pepela otkriven je zapanjujući sačuvani antički grad, sa pozorištima, domaćinstvima, trgovima, pijacama, ulicama… čitavim životom, sada u kamenu. Tačnije prvo je otkriven Herkulum 1738. godine, a potom i Pompeja 1748. godine, iako se za lokalitet znalo iz spisa još od 1599. godine.

Dugo se 24. avgust slavio u čast stradanja čitave jedne civilizacije, drevne Pompeje, međutim najnovija istraživanja šire sliku i donose nove činjenice, nova saznanja i istine. Naime, da je Pompeja stradala baš 24. avgusta 79. godine zaključeno je iz natpisa urezanog u zid jedne od kuća, tj. na ulazni fasadni zid ispred jednih vrata. verovalo se da je u neko uspeo da zabeleži sa namerom trenutak užasa. 

Međutim, raznih natpisa, urezanih u kamene zidove i fasade, baš kao i danas, bilo je svuda. Po karakteru i prevodu nekih, kao što je „zečica“ i slične podrugljivke pretpostavlja se da su i tad deca- bila samo deca. Nove tehnologije donose i nove odgovore. Tehnološki naprednim tehnikama istražen je urezan datum „24. avgust“ i ustanovljeno je da se on morao tu naći bar nedelju dana pre erupcije i zatrpavanja, po dubini ureza i sleganju pepela. Znači ovaj natpis nema tako presudno značenje.

Pompeja je pod budnim okom istraživača vekovima. Sve je pretumbano bar sto puta ali uvek se nešto novo i može otkriti u ovom kompleksnom antičkom gradu. Najnovija istraživanja šire uvid na domaćiinstva i zatečene trpeze. Erupcija je počela oko podne, gusti dim u obliku šišarke je pomračio sunce i napravio noć od dana, ali trpeze su bile spremne za ručavanje. Neobično je da su ognjišta bila upaljena i bez zgotovljene hrane u nekim domaćinstvima, što ukazuje da je vatra bila upaljena u cilju grejanja i ukazuje na hladnije, jesenje vreme. Dalje, na samim trpezama se mogu naći voća kasne jeseni, čije berbe su baš u oktobru- kao što su jabuke. 

Prema ovim saznanjima pre par dana, tim arheologa koji se bavio temom iskopina Pompeje, je objavio u saopštenju za medije da se danom kada je Pompeja uništena od sad smatra 24. oktobar 79. godine.