Hrana za koju možda niste nikad čuli!

Povezane objave

• Način spavanja otkriva karakter 20/10
• Šta je funazuši? 12/11
• Delovi tela za koje niste znali da ih imate 27/02

Svaka zemlja ima svoj specijalitet, jedinstvenu hranu koja ih veže kroz istoriju za specifični način života i događaje na koje je nacija ponosna, uglavnom su nam poznati te i kad posetimo neku stranu zemlju raspitujemo se gde možemo probati najbolju domaću, autentičnu hranu za tu zemlju. Ovo su neki od specijaliteta koji nisu toliko spominjani a opet su autentičnost kraja odakle potiču.

Slopi Džo ili Aljkavi Džo

SAD, Kalifornija

To je ime hrane koja je veoma pouplarna u SAD. Aljkavi Džo je veoma neobično ime za hranu i kad čujete ovaj naziv pre ćete pomisliti da je u pitanju neki izraz za aljkavost a ne da se radi o specijalitetu. Aljkavi Džo je posebno popularan u Kaliforniji i omiljena je brza hrana školske dece. Prilično je mastan, nazivaju ga svinjarijom i prave ga i kući- svi Amerikanci znaju šta je Slopi Džo. Frederik Mišo je vlasnik restorana koji pravi najbolji Slopi Džo u Los Anđelesu, a njegov kuvar Dži Pedro je zadužen za ovu umetnost. Najčešće se pravi u obliku hamburgera, tajna je u celeru, crnom luku i gomili začina, sušenom paradajizu i svinjetini! Za razliku od drugih hamburgera za koje je sinonim junetina- Aljkavi Džo se pravi isključivo sa svinjskim mesom. Pedro kaže da se jelo pravi dva sata, prvo deluje kao vegeterijanski gulaš a potom se dodaje prženo meso i sve se menja.  Kada se meso ubaci u ovu mešavinu povrća postaje meko kao puter. Jako je bitno kvalitetno meso za ukus samog jela.

Pitate se odakle ovako „aljkav“ naziv ovom jelu koje zvuči kao pravi specijalitet? Prvi recepti za Slopi Džo pojavili su se u američkim kuvarima početkom 20. veka, i u svim varijacijama je osnova ista- kidano meso na komade koje mu daje aljkav izgled. Prema legendi kuvar koji je izmislio ovo jelo se zvao Džo. Prema tome Slapi Džo nije ništa drugo nego aljkava kreacija nekog Džoa. Ali, priznaćete od samih sastojaka kreće voda na usta.

Fledebole

Danska, Kopenhagen

Fledebole su neka vrsta danskog nacionalnog specijaliteta, možete ih naći na svakom uglu i u mnogim varijantama. Zovu ih i čokoladnim poljupcima, koji su im rođaci, ali je danska varijanta mnogo prefinjenija i ručno rađena. Tajnu nam otkriva majstor za fledebole – Rasmus Olsen. Klasične fledebole su punjene belancetom sa vanilom ali oni ih prave u raznim varijacijama- na primer malina ili slatki koren- sve je moguće. Čak i za podlogu su Danci veoma inovativni – uglavnom je od marcipana ali Rasmus je pravi od keksa i badema i zato su njegove fledabole mnogo hrskavije. Za kvalitet fledabole bitno je dobro umutiti belance.

U prevodu „fledabole“ znači „loptice od pavlake“ ali gde je tu pavlaka? Odakle potiče ovo ime?

U 19. veku poslastičari evropskih dvorova su ekperimentisali sa testom i pavlakom kako bi iznenadili svoje nalogodavce neobičnim novinama. Tako su nastale princez krofne i profiterole a u Danskoj fledebole – loptice od pavlake, posebne po tome što je testo prelivano čokoladom. Krajem 19. veka Danci su pavlaku nadomestili penom od belanaca i izbacili testo pa je kolač mogao duže da se održi.

Još jedna posebnost kod spravljanja fledebole je što se gusta pena od belanca i podloga potpuno umaču u veoma kvalitetnu čokoladu. Rasmus ima posebnu tehniku umakanja i koristi isključivo belgijsku čokoladu sa 70 % kakaa. On svoje fledebole prodaje za 2.8 eura po komadu. Skupa ali kvalitetna poslastica, kažu da je vredi probati u autentičnom okruženju kopenhagenskih poslastičarnica.