Činjenice i mitovi o Nemačkoj

Povezane objave

• Kakvi su to neboderi Kuenke? 15/05
• Veštačko Sunce za proizvodnju energije 10/08
• Koliko tigrova danas postoji na planeti? 07/08

Oktobarfest, kobasice i pivo su prva asocijacija za Nemačku, ali pored ovih postoje i mitova koji ovu državu prate od nastanka. Sveopšte je prihvaćen stereotip da su Nemci efikasni. Nemačka efikasnost, koja se da definišemo kao “postizanje cilja s najmanje utrošenih resursa i vremena”, je mit koji traje godinama, a poznavaoci tvrde i vekovima.

Istoričar Džems Hovs, autor knjige “Najkraća istorija Nemačke“, smatra da stereotip potiče još iz Srednjeg veka i vezan je za područje Porajnja. Drugi izvor tog mita je Pruska, kraljevstvo na istoku, izuzetno strogih protestantskih tradicija, koju bije glas o efikasnosti zbog birokratije i vojske. Tamošnje javne škole i profesionalna vojska bili su uzor, drugim državama, zbog svoje tada moderne organizacije.

upoznajte se i sa glavnim gradom Nemačke – Berlinom

Disciplina od malih nogu ili “pruske vrline”

Red koji je bio prisutan, nije poželjna osobina čak ni Nemcima, a koji se posebno ogledao tridesetih sa pojavom nacizma. Kako navode, a prenosi DW, nemački istoričari nacisti su želeli da nastave sa “pruskim vrlinama”, ali su ih pretvorili u nakaradnu karikaturu: “Samopouzdanje se pretvorilo u aroganciju, urednost se pretvorila u besmislenu pedanteriju, a izvršavanje dužnosti se pretvorilo u puku nečovečnost“. Te pervertirane pruske vrline održale su totalitarnu nacističku državu i sistem masovnog ubijanja.

Poznavaoci prilika u Nemačkoj tvrde da će mit i stereotip o nemačkoj efikasnosti nestati samo, ako ima sve manje primera koji svedoče njemu u korist, a kako kažu, sve je više suprotnih.

Epidemija

Ovaj evropski gigant i ekonomska sila, kako je zovu ekonomisti, čini se da polako gubi te epitete. Tamošnji stručnjak za digitalnu upravu Tomas Mojhe kaže da administracija nije u stanju da u kratkom roku reši probleme koji se ukažu, a odnosi se na često pucanje onlajn portala za izdavanje termina za vakcinaciju. Birokratija je nepregledna i vrlo “traljava”.

Iako je država je obezbedila milijarde evra za pomoć privrednicima, do isplate se čeka i po par meseci. Uz to, izabrani lekari opšte prakse sada mogu da daju vakcine, ali moraju da ispune gomile stranica raznih dokumenata.

Glavni problem za takvo sveopšte stanje, leži u stalnom odlaganju bitnih odluka. A sve popularniji nemački jutjuber Rezo rekao je: “Nečinjenje je najgore. Najradikalnije, najluđe, najdestruktivnije što možeš da uradiš jeste da ne uradiš ništa“.

Činjenice

1. Glavni grad Nemačke, Berlin, je 9 puta veći od Pariza i ima više mostova nego Venecija.

2. Najuža ulica na svetu je u nemačkom gradu Rojtlingenu. U svojoj najužoj tački široka je 31cm.

3. U Nemačkoj ima preko 2100 dvoraca i zamkova. A u Berlinu se nalazi najveći zoološki vrt na svetu.

4. Kursevi “‘smalltalk-a” su u Nemačkoj česti i predviđeni su za poslovne ljude. To je razgovor o nebitnim temama, kako bi se probio led i opustila atmosfera.

5. Prema nemačkim zakonima, begstvo iz zatvora nije kažnjivo delo, jer se sloboda smatra osnovnim ljudskim instinktom. Međutim, begunci, bivaju kažnjeni ako su prouzrokovali materijalnu štetu ili su nekog pri begu povredili.

6. Uz pivo i kobasice, Nemačku krasi i hleb, kojeg ima više od 300 vrsta.

7. Nemci pomfrit jedu sa majonezom i veliki ljubitelji gaziranih napitaka. A jedno od najpopularnijih pića je gazirani sok od jabuke, Apfelschorle (mešavina gazirane vode i soka od jabuke).

8. 2009. godine u Nemačkoj je napravljena barbika po liku nemačke kancelarke Angele Merkel.

9. Nemice se retko šminkaju u odnosu na žene sa Balkana, i to rade isključivo za specijalne prilike.

10. Nemci, u većini, nakon završene srednje škole odlaze na višemesečna putovanja, pre nego što počnu da rade ili nastave školovanje.

11. Nemcima se pripisuje otkriće insulina, klarineta, džepnog sata, kalkulatora, parafina, benzinskog i dizel motora, avionskog motora, LCD ekrana…

12. U Nemačkoj postoji 1.300 pivara koje prave oko 5.000 različitih vrsta tog pića.

13. 2014. godine Nemačka je ukinula plaćanje školarina za fakultet, jer pravo na obrazovanje ne sme da zavisi od materijalnog stanja.