Americki neurolog tvrdi da su nam samo četiri stvari potrebne za srecu!

Povezane objave

• Put do uspeha i novca: 10 saveta Bila Gejtsa 17/12
• Roze jezero u Srbiji 16/06
• Google igrica u duhu Dana zaljubljenih! 13/02

Poznati američki neurolog je ceo život proučavao ljudski mozak i pokušavao je da shvati koji je recept za sreću. Ovaj neurolog, pisac i profesor je objavio na desetine članaka o depresiji, neuroplastičnosti i sposobnosti mozga da se adaptira.

Ovaj čovek je Aleks Korb, koji je i autor poznate knjige “Spirala sreće: kako koristiti neurologiju da biste obrnuli tok depresije, uvodeći male promene”, koja je postala najprodavanija na Amazonu, nakon samo nedelju dana od objavljivanja.

U slobodno vreme piše za “Psychology Today”. Njegova pažnja je uvek usmerena na proučavanje kompleksnosti mozga i činjenicu kako da učinite svoj život lepšim. On je kroz svoja istraživanja došao do zaključka da možemo promeniti svoj život u zavisnosti od toga kako razmišljamo. Dok je radio sa sportskim ekipama, uspevao je uvek da im pomogne da pobede, menjajući im način razmišljanja.

Iskustvo Aleksa Korba se može primeniti i u rukovodstvu, motivaciji, fitnes, pa čak i u stand-up komediji.

S druge strane, ljudi ceo život teže za srećom. Ovo varira u zavisnosti od uzrasta i životnoj etapi u kojoj se nalazimo.

Sigmund Frojd je rekao da se sreća ne može postići nikad i da je naš život uvek u znaku zadovoljstva.

Epiktet je s druge strane imao kontradiktornu teoriju, on je rakao da sreću dostižeš onda kada uspeš da živiš u harmoniji i prihvatiš svoju sudbinu.

Aleks Korb dolazi sa verodostojnim objašnjenjima. Jedna od najbitnijih stvari bi trebala da bude zahvalnost. U svakoj situaciji treba pronaći motiv da nešto naučite. Bilo koji problem se može pretvoriti u nešto pozitivno, ako uspete da istrenirate mozak da bude zahvalan na iskustvu. Iz svega može izaći nešto dobro. Tako da, nemojte žuriti da se žalite, već prihvatite sve sa zahvalnošću. Hemijski procesi u mozgu koji se aktiviraju ovim načinom razmišljanja će vas učiniti srećnim.

Neurolog tvrdi da onda kada zahvalite Bogu, vi se koncentrišete na pozitivnu stranu, što utiče na porast nivoa serotonina.

Izrazite negativne osećaje.

Kada se ne osećate dobro, pokušajte da definišete svoje stanje. Da li je to tuga, ljutnja ili zabrinutost? Ovo nije šala, a ova vežba će vam pomoći da se osećate bolje. Možete to uraditi odmah, ako imate misli koje vas muče.

Eksperimentima u kojima su učestvovali ljudi je dokazano da izražavanje osećanja smanjuje uticaj na fizičko zdravlje, pošto neizražena osećanja mogu uticati na pojavu fizičkih oboljenja.

Ne odlažite ništa.

Neurolog tvrdi da je odlaganje stvari štetno. Kada rešavate svoje probleme, smanjujete anksioznost i zabrinutost.

Nemojte se izolovati.

Čini se da je samoća dobra samo određeni period. Kontakt sa ljudima je esencijalan za dobro mentalno zdravlje. Pažljivo birajte ljude sa kojima želite da provodite vreme i okružite se ljudima koji vam prijaju. Naš mozak doživljava odbijanje drugih kao fizički prelom.

Društvena izopštenost aktivira frontalni korteks i centar za bol, isto kao I fizički bol.

Ukratko, za mozak su jako bitni naši odnosi za ljudima koji nas okružuju. Želite da se osećate bolje i srećnije? Zbližite se za prijateljima, rodbinom i kolegama, a drage ljude grlite i ljubite što češće.