Povezane objave

• Otvaranje granica, kovid pasoš i 100 evra 16/04
• U planu razvoj dualnog obrazovnog sistema 04/03
• Naučnici korak bliže ka kontrolisanju energije dobijene iz nuklearne fuzije 02/02

Savremena tehnologija potisnula je tradicionalne alate, u koje se svrtava, i pisanje rukom. U želji da utvrde, koji je način bolji, pre svega, za ljudsku memoriju, naučnici sa Univerziteta Prinston i Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu sproveli su istraživanje među studentima.

Učesnici istraživanja bili su podeljeni u dve grupe. Jedna je beleške pisala rukom, dok ih je druga “hvatala” kucajući na tastaturi. Ogled je trajao 30 minuta. Nakon toga, ispitanici su davali odgovore na pitanja u vezi sa predavanjem, a na kojem su i beležili teze. Nakon nedelju dana ponovili su isto.

Rezultati su pokazali da je pisanje rukom učinkovitije i manje skreće pažnju. Kucanjem na tastaturi ometa se koncentracija. Međutim, oni koji koriste tastaturu beleže više reči, što je slično “slepom” kucanju.

A opet, veština brzog kucanja ne može da se poredi sa količinom informacija, koju osoba registruje na, u ovom slučaju, predavanju. Tako su studenti, koji su koristili papir i olovku, više zapamtili ispredavanog gradiva, od kolega iz druge grupe. Znači, tvrde istraživači, pisanje rukom poboljšava funkcije mozga.

Tastatura i touch ekrani

Brzina kucanja na touch ekranima, malo je manja od brzine kucanja na tastaturama. Tri tima naučnika iz Finske, Velike Britanije i Švajcarske, tvrde da je brzina kucanja na ekranima oko 70 odsto brzine kucanja na tastaturama. Kako bi do ovog zaključka došli, testirali su 37.000 ljudi iz 160 država.

Osoba u proseku za minut otkuca 36 reči. Dok je najbolji postignut rezultat, u kucanju na telefonu, bio 85 reči. Ovakav rezultat, smatraju naučnici, je posledica i određenih olakšavajućih opcija kao što je auto-korekt. U studiji stoji još i da je za postizanje maksimalne brzine kucanja potrebno koristiti oba palca. Što se tiče klasičnih tastatura, odnosno kucanja na računaru, brzina kucanja iznosi oko 100 reči u minuti.

Najvažniji faktor, koji se tiče brzine kucanja, su godine. Pa su tako mlađi, uzrasta između 10 i 19 godina, prosečno za 10 reči u minuti brži od korisnika starijih od 40 godina. Još je utvrđeno i da oni u dvadesetim godinama, prosečno, koriste telefon oko šest sati, a što takođe utiče na brzinu kucanja.

Deca u eri tehnologije

Kuckanje poruka preko mobilnih telefona jedan je od načina kako se može uticati na finu motoriku kod dece. Međutim, upotreba istih može biti i vrlo opasna, kada se radi o razvoju govora, ali i upotrebi reči iz maternjeg jezika.

U Velikoj Britaniji svako četvrto dete starosti od 18 meseci ne koristi 20 reči, koliko bi minimalno u tom uzrastu trebalo da zna. Dok svako šesto dete ne progovori ni u drugoj godini života. Prema analizi, dečaci prednjače u toj vrsti “lenjosti”. U Srbiji, kažu psiholozi, deca do četvrte godine ne govore pravilno, a veći deo ima problem i sa vokabularom.

Psiholozi razlog za ovako loše rezultate vide u neimanju vremena roditelja da se deci posvete, te iz “zabavljaju” sadržajima preko mobilnih telefona/tableta. Na taj način se ostvaruje pasivna komunikacija, koja ne vodi do razvoja govora.

Iako nam je urođena sposobnost govora, ona se mora razvijati, te je uticaj okoline veoma važan. Gledajući u monitore i ekrane deca se uče da sve rade prstima, te ne iznenađuje ni činjenica da mališani umesto rečima, potrebno traže pokazujući prstima.

pročitajte još i:

Kako usavršiti pisanje?