Znanje srednjoškolaca je katastrofalno!?

Povezane objave

• 13. Međunarodni sajam obrazovanja – EDUfair 2016 18/02
• ITHS nagrađuje osmake: Besplatno školovanje za najbolje osmake u najtraženijoj školi za IT 01/06
• SUTRA: Završni ispit iz srpskog jezika 22/06

Rezultati prvog pilotiranja državne mature pokazuju da je znanje učenika srednjih škola vrlo loše, takoreći katastrofalno. Ovo testiranje znanja organizovano je krajem oktobra prošle godine. U Izveštaju o pilotiranju državne mature (OVDE), gimnazijalci su u proseku uspeli da reše dva od 20 zadataka iz matematike. Dok đaci srednjih stručnih škola svega jedan.

Na testu iz srpskog jezika, gimnazijalci su znali u proseku 35 odsto pitanja, a njihovi vršnjaci iz stručnih škola 20 odsto. Ovi podaci su, prema oceni nadležnih, ispod očekivanog nivoa. U pojedinim školama školama kažu da je ovo realna slika onoga što učenik trećeg razreda zna od gradiva iz prethodne dve godine.

Te ako se unapred ne spreme i ne vežbaju zadatke rezultati učeničkih postignuća “ne prikazuju pravi presek stanja”, kažu nadležni dodajući i da se rezultati “moraju tumačiti isključivo u kontekstu prvog pilotiranja”. Međutim, isti i ne kriju da je prva proba “dala značajne uvide i kada je reč o nivou znanja”.

možda vas zanima i ZA KOGA JE ONLINE OBRAZOVANJE? Ovo su 4 vrste učenika koji bi trebalo da uče online

Kada je reč o gimnazijama, najbolji rezultat postignut je na testu iz maternjeg jezika koji su radili učenici koji se školuju na mađarskom jeziku. Oni su  tačno rešili 65 odsto zadataka, sledi engleski sa 50 odsto, istorija i geografija sa oko 39, fizika sa 30, biologija sa 27 i hemija sa oko 24 odsto.

Učenici srednjih stručnih škola su uz srpski jezik i književnost i matematiku, polagali i pisani deo stručnog ispita. Testove su najbolje uradili učenici medicinskih škola i to ginekološko-akušerske sestre. One su imale najveći procenat tačnih odgovora, oko 60 odsto. Prema uspehu iz stručnog ispita slede medicinske sestre – vaspitači sa oko 51 odsto, pedijatrijske sestre sa 48, kulinarski tehničari sa 38 i tehničare štampe sa oko 37 odsto.

Učenici Elektrotehničkog smera radili su jedinstven test na kome su u proseku tačno odgovorili na jednu trećinu pitanja. Najmanje uspešni su bili budući građevinski tehničari za laboratorijska ispitivanja, koji su u proseku znali tek sedminu zadataka iz pisanog dela stručnog ispita.

Stručnjaci koji su radili na projektu,  poručuju da cilj prvog pilotiranja nije bila provera znanja učenika, dok za loše rezultate kažu da je testiranje organizovano na početku školske godine, u uslovima epidemije, kao i da su drugo polugodište prethodne školske godine đaci imali nastavu na daljinu.

Međutim, iako se testovi nisu ocenjivali i nemaju uticaj na uspeh nije uticalo na motivaciju đaka, koja je bila niska. Dokaz tome je i podatak da većina đaka nije iskoristila do kraja predviđeno vreme za rešavanje testova. A bilo je i onih koji se nisu ni pokušali da reše neke zadatke.  U U nizu razloge zašto ovo nije realna slika znanja, nadležni ubrajaju i da se učenici nisu spremali.

Tačnije nije bila organizovana priprema  na nivou škola., kao i da su  zadaci su obuhvatili samo gradivo prvog i drugog razreda, pa nije ni bilo moguće proveravati postignuća za kraj srednje škole. Cilj prve probe je prevashodno bilo testiranje procedure. Za nju se pokazalo da je dobro sprovedena i da škole imaju kapacitet za realizaciju državne mature.

U publikacije je navedeno da je đacima je bilo jasno šta se od njih očekuje, a 95 odsto učenika reklo da dežurni nastavnici nisu dozvolili prepisivanje. Analiza, koja se odnosila na procenu težine zadataka, je pokazala da su oni bili poprilično teški.  Te ih je tako više od polovine gimnazijalaca i učenika stručnih škola ocenila kao veoma teške, a trećina kao teške.

Međutim, prema proceni dežurnih nastavnika, zadaci su bili lakši. Više od polovine srednjoškolaca tvrdi da su se na testovima pojavili zadaci iz gradiva koje nisu učili ili ih nije bilo u udžbeniku. Oko 40 odsto gimnazijalaca i oko trećina đaka stručnih škola kažu da se pitanja u testovima dosta razlikuju od onih na koje su navikli na redovnim časovima.

Na osnovu prikupljenih podataka, u publikaciji zaključuju da su zadaci bili teži nego što bi bilo očekivano, što je uslovljeno slabijom motivacijom učenika, a delom i činjenicom da se nastava zbog pandemije već duže vreme obavlja u izmenjenim okolnostima i da neki učenici u toj situaciji zaista nisu učili pojedine oblasti.

U prvoj probi učestvovali su učenici koji trenutno pohađaju treći razred gimnazija i stručnih škola. Pilotiranje je sprovedeno u ukupno 101 srednjoj školi. Preciznije u 50 gimnazija, 38 četvorogodišnjih stručnih škola, tri umetničke i u deset trogodišnjih obrazovnih profila koji su polagali i praktične zadatke u okviru završnog ispita. Ukupno je testirano 4.067 učenika.