Potpuno paralizovani pacijent koristi moždane implante za komunikaciju

Povezane objave

• Naučnici korak bliže ka kontrolisanju energije dobijene iz nuklearne fuzije 02/02
• Naučnici otkrili najveći krater na Zemlji star manje od 100.000 godina 04/03
• Ostrvo u obliku suze ukazuje na opasno mesto u vreme kada je Mars imao vodu 20/10

Potpuno paralizovan čovek, koji je mesecima bio nesposoban da komunicira nakon što je izgubio sposobnost čak i da pomera oči, koristio je moždani implant kako bi od svojih negovatelja zatražio pivo.

Sastavljajući rečenice brzinom od samo jednog znaka u minuti, čovek je takođe tražio da sluša bend Tool „glasno“, tražio je od svoje majke masažu glave i naručio kari – i sve to snagom misli!

Čoveku, koji sada ima 36 godina, su u martu 2019. hirurški implantirane dve kvadratne elektrode u mozak da bi mu se olakšala komunikacija, nakon što je ostao u zaključanom stanju, kao rezultat amiotrofične lateralne skleroze (ALS).

Ljudi koji pate od ove progresivne neurodegenerativne bolesti imaju prosečan životni vek nakon dijagnoze od dve do pet godina, iako mogu da žive mnogo duže. (Pokojni fizičar Stiven Hoking živeo je još 55 godina nakon svoje dijagnoze, oslanjajući se pred kraj svog života na komunikacioni uređaj koji kontroliše samo jedan mišić obraza.)

Do sada, moždani implant nije testiran na potpuno zaključanom pacijentu, a nije se znalo ni da li je komunikacija uopšte moguća za ljude koji su izgubili svaku voljnu kontrolu nad mišićima.

„Naša je prva studija koja je ostvarila komunikaciju od strane nekoga ko nema preostalog dobrovoljnog pokreta i stoga je BCI sada jedino sredstvo komunikacije“, rekao je dr Jonas Cimerman, viši neurolog u Viss centru.

„Ova studija odgovara na dugotrajno pitanje o tome da li ljudi s potpunim sindromom zaključavanja, koji su izgubili svu voljnu kontrolu nad mišićima, uključujući pokrete očiju ili usta, takođe gube sposobnost svog mozga da generiše komande za komunikaciju.

Radeći s istraživačima u Viss Centru za bio i neuroinženjering u Ženevi, u Švajcarskoj, pacijent s ALS-om je pristao na ugradnju moždanog implanta kada je još imao mogućnost da koristi pokrete očiju za komunikaciju 2018.

Bilo je potrebno tri meseca neuspešnih pokušaja pre nego što je postignuta konfiguracija koja je omogućila pacijentu da koristi moždane signale da bi proizveo binarni odgovor na pravopisni program, odgovarajući sa „da“ ili „ne“ kada mu se prikažu slova.

Trebalo je da prođu još tri nedelje da se proizvedu prve rečenice, a tokom sledeće godine pacijent je proizveo desetine rečenica.

Jedna od njegovih najranijih komunikacija odnosila se na negu, gde je tražio da mu se glava drži u povišenom i ravnom položaju kada u prostoriji ima posetilaca.

Takođe je tražio da se kroz njegove cevi unose različite vrste hrane, uključujući gulaš čorbu i supu od slatkog graška. „Za hranu želim da jedem krompir s karijem, pa bolonjeze i krompir čorbu“, navodi se u jednom zahtevu.

Takođe je bio u mogućnosti da komunicira sa svojim četvorogodišnjim sinom i ženom, generišući poruku: „Volim svog cool sina“.

Istraživanje je detaljno opisano u studiji objavljenoj ove nedelje u časopisu Nature Communications.

Interfejs za pravopis koji koristi intrakortikalne signale kod potpuno zaključanog pacijenta omogućeno preko slušne neurofeedback obuke

Studija pod nazivom „Interfejs za pravopis koji koristi intrakortikalne signale kod potpuno zaključanog pacijenta, omogućen preko slušne obuke s neurološkim odzivom“, primetila je da se BCI komunikacioni sistem može koristiti u kući pacijenta, pri čemu se neke sesije čak izvode na daljinu preko pacijentovog laptopa.

Naučnici koji stoje iza tehnologije interfejsa mozak-računar sada traže sredstva za obezbeđivanje sličnih implantata za druge ljude sa ALS-om, koji će koštati blizu 500.000 dolara tokom prve dve godine upotrebe.

„Ovo je važan korak za ljude koji žive sa ALS-om i koji se zbrinjavaju van bolničkog okruženja“, rekao je Džordž Kuvas, glavni tehnološki službenik u Viss centru.

„Ova tehnologija, koja koristi pacijentu i njegovoj porodici u njihovom okruženju, odličan je primer kako se tehnološki napredak u oblasti BCI može prevesti da stvori direktan uticaj.“