NASA ostaje misteriozna oko “supertajnih” ciljeva teleskopa “Džejms Veb”

Povezane objave

• Aligatorska kruška je najpopularnije voće 11/04
• Vraćanje beba ajkula iz mrtvih 11/10
• Lako dostupne aluminijumske nanočestice u službi dobijanja vodonika iz vode 23/02

Prve posmatračke mete za NASA-in novi svemirski teleskop „Džejms Veb“ su već odabrane, ali svemirska agencija je odlučna da ih drži „supertajnim“ dok ne budu snimljene u julu.

Duhovni naslednik „Hablove“ opservatorije, „Džejms Veb“, najmoćniji je svemirski teleskop koji je ikada lansiran u svemir, i sa sobom donosi znatno poboljšanu infracrvenu rezoluciju i osetljivost. To znači da će teleskop moći da vidi objekte koji su previše udaljeni, bledi i stari da bi ih „Habl“ detektovao, kao što su, na primer, najranije zvezde i galaksije u kosmosu. Nedavno je NASA završila poravnavanje svakog od 18 primarnih segmenata ogledala teleskopa, što je preduzeto fokusiranjem na sjajnu zvezdu poznatu pod nezgrapnim imenom 2MASS J17554042+6551277.

„Neobjavljivanje“ prvih ciljeva „Džejmsa Veba“ utvrđeno je tokom virtuelnog brifinga koji je NASA održala pre dve nedelje.

Naučnica koja je članica „Vebovog projekta“, dr Džejn Rigbi iz NASA-inog Centra za svemirske letove Godard, rekla je: „Mete su izabrane za supertajne prve slike, koje će biti objavljene”, dodavši: „Odabrali smo više od cele godine nauke. Ti programi su u potpunosti specificirani, kompjuterske datoteke koje govore ’Vebu’ kako da preuzme podatke, sve to imamo u ruci.

Videćemo u prošlost da bismo razumeli kako su se galaksije poput našeg Mlečnog puta formirale, a zatim razvile tokom 13,7 milijardi godina kosmičkog vremena.“

Prema rečima dr Rigbi, svemirski teleskop vredan 10 milijardi dolara takođe će se koristiti za proučavanje egzoplaneta, odnosno svetova koji kruže oko drugih zvezda, kao i za određivanje njihove atmosferske kompozicije.

Ova astrofizička je dodala da je NASA dobila više od hiljadu različitih istraživačkih predloga od astronoma koji dolaze iz celog sveta.

Međutim, izabrani su samo „najbolji“, rekla je ona.

Među njima su i projekti koji traže svetlost prvih zvezda i galaksija univerzuma, za koje se smatra da su se formirale samo stotinama miliona godina nakon Velikog praska.

NASA je možda stidljiva u vezi s „Vebovim“ prvim pravim ciljevima, ali su dostupni neki tragovi koji bi mogli pomoći u rešavanju misterije.

Astrofizičarka Olivija Džons iz Kraljevske opservatorije u Edinburgu uključena je u desetak različitih posmatračkih kampanja koje su planirane za prvu godinu rada „Veb“ opservatorije.

Ona je za Space.com rekla da će među ranim metama biti Veliki i Mali Magelanovi oblaci, dve manje satelitske galaksije Mlečnog puta, za koje se smatra da imaju drugačiji hemijski sastav i evoluciju od onih u našoj galaksiji.

Dr Džons je rekla: „Prvi podaci koje mislim da ću dobiti su o jednom od regiona formiranja zvezda u Magelanovim oblacima pod nazivom NGC 346.

Ovaj region, objasnila je, „nalazi se u zoni neprekidnog posmatranja svemirskog teleskopa ’Džejms Veb’. To znači da se može posmatrati u bilo kom trenutku.”

Kasnije ove godine, dodala je dr Džons, ona očekuje da će se „Veb“ fokusirati na maglinu „Leptir“, sinusno 3.800 svetlosnih godina od Zemlje, koja je nastala kada je zvezda nalik Suncu stigla do kraja svog života i počela da odbacuje svoje spoljašnje slojeve.

Tokom konferencije za novinare 16. marta, dr Rigbi je objasnila zašto, iako je svih 18 primarnih segmenata ogledala teleskopa poravnato, biće potrebno još više od tri meseca da počnu prva naučna istraživanja.

Tokom usklađivanja, rekla je, samo je jedan od četiri „Vebova“ najsavremenija instrumenta bio u funkciji, posebno „bliska infracrvena kamera“ (NIRCam).

Shodno tome, NASA-ini napori za puštanje u rad će se sledeće fokusirati na potpuno usklađivanje ostala tri instrumenta s elementima ogledala.

Dr Rigbi je rekla: „Sada moramo da uskladimo teleskop sa sva četiri naučna instrumenta, tako da svaki od ova četiri instrumenta dobija oštru sliku.“