Evropljani duguju svoju visinu azijskim nomadima a plavu boju očiju lovcima sakupljačima

Povezane objave

• NASA ostaje misteriozna oko “supertajnih” ciljeva teleskopa “Džejms Veb” 29/03
• Zbog čega izgledamo starije? 07/07
• Instagram popularniji od Twittera 12/12

 Naučnici otkrivaju kako je drevno mešanje predaka oblikovalo naš današnji izgled.

Evropljani duguju svoje plave oči lovcima sakupljačima i anadolskim ratarima. Njihova visina se može pratiti sve do genetskih osobina stočara pontskih stepa, a većina evropske genetske strukture oblikovana je migracijama tokom poslednjih 10.000 godina

Današnji Evropljani duguju svoje plave oči lovcima sakupljačima, svoju visinu azijskim nomadima, a plavu kosu anadolskim neolitskim farmerima, sugeriše nova studija.

Naučnici su proučili kako je drevno mešanje predaka pomoglo u oblikovanju našeg fenotipa danas, uključujući i koje istorijske grupe su doprinele većoj ili nižoj stopi otkucaja srca, holesterolu i indeksu telesne mase (ITM).

Migracije

Većinu savremenog evropskog genetskog sastava oblikovale su migracije koje su se odigrale u poslednjih 10.000 godina, kada su se lokalni lovci sakupljači pomešali s pridošlim anadolskim farmerima s teritorije današnje Turske, odnosno s azijskim nomadima i stočarima pontskih stepa. Ovi potonji potiču iz današnjeg dela Bugarske, Rumunije, Moldavije, Ukrajine, Rusije i Kazahstana.

Evropski lovci sakupljači, anadolski farmeri, stepski stočari i sibirska populacija drevnih ljudi, bili su razdvojeni hiljadama godina i evoluirali su u različitim pravcima. Međutim, kada su se konačno spojili, njihov DNK, odnosno genomi, došli su u kontakt, tako da su se genetske varijante koje karakterišu svakog od njih pomešale, kaže studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta Tartu u Estoniji i Univerziteta u Torinu.

Smeđa kosa, plave oči, visina i mnoge druge osobine…

Osobine koje se uglavnom povezuju s evropskim lovcima-sakupljačima uključuju smeđu kosu, plave oči, veći broj otkucaja srca, niži holesterol i veći ITM. Oni koji su povezani sa anatolskim neolitskim farmerima uključuju plavu kosu, plave oči, niži broj otkucaja srca i niži indeks telesne mase.

Kada je u pitanju visina, istraživači su otkrili da Evropljani mogu da je zahvale stepskim stočarima, iako su njihovi geni krivi i za viši holesterol. Osobine koje se uglavnom povezuju sa sibirskom populacijom uključuju crnu kosu, zelene oči i veći broj otkucaja srca. To naravno ne znači da su svi lovci imali smeđu kosu i plave oči, da su svi anadolski farmeri imali plavu kosu, a da je svaki stepski stočar bio visok.

Osobine nisu bile apsolutno homogene u okviru izvesne populacije

Istraživači su naglasili da veze između osobine i datog porekla nisu pokazatelj da je ona preovlađivala u određenoj drevnoj populaciji ili je nije bilo u svim drugim grupama. Moraju se uzeti u obzir i životne sredine i druge evolucione sile, kažu naučnici.

Prethodne studije, koje su se oslanjale na informacije sadržane u drevnim genomima, otkrile su da su neke biološke osobine ovih izvornih populacija pomogle da se objasni poreklo visine, kao i pigmentacija kože, očiju ili kose. „U našoj studiji, umesto toga, pitali smo kako na fiziologiju i izgled savremenih Evropljana utiču ovi drevni otisci koji su još uvek ugrađeni u njihove genome“, rekao je dr Davide Marneto, s Instituta za genomiku Univerziteta u Tartuu i Univerziteta u Torinu, koji je vodio istraživanje.

Estonska populacija kao polazna tačka

„Za potrebe istraživanja koristili smo estonsku populaciju, koja takođe pokazuje neke genetske komponente česte kod današnje sibirske populacije, zbog bogatih podataka koje je obezbedila Estonska biobanka, gde smo mogli da pronađemo karakterizaciju genoma i osobina za više od 50.000 uzoraka.

„Posebno smo merili da li je određena osobina, na primer visok holesterol, povezana s nasleđivanjem više varijanti iz specifičnog porekla, tačno u onim DNK regionima koji utiču na nivoe holesterola. Naši rezultati pokazuju da su drevne populacije koje su formirale savremene Evropljane bile dovoljno diferencirane da svojim potpisom doprinesu fiziologiji i izgledu savremenih pojedinaca“, rekao je koautor studije, profesor Luka Pagani s Univerziteta u Padovi u Italiji.

Snažna stepska građa i visina

Primera radi, izgleda da je stepsko poreklo doprinelo snažnoj građi, u kombinaciji s visokim rastom i povećanim obimom kukova i struka. Istraživači su takođe otkrili značajne razlike u poreklu, odnosno dokaze za nedavnu prirodnu selekciju u pigmentaciji očiju i kose, unosu kofeina u telo, starosti pri prvoj pojavi menstruacije i obrascima spavanja.

Veći unos kofeina povezan je s evropskim lovcima-sakupljačima, a manji sa sibirskom populacijom, dok je starost pri prvoj menstruaciji bila niža kod Sibiraca i veća kod anadolskih farmera.

Stručnjaci su rekli da su svoje zaključke izveli oslanjajući se na određene delove genoma, dok su koristili ostatak genoma kao kontrolni.

„To znači da je pogrešno i u najboljem slučaju naivno koristiti bilo koju datu osobinu da se pogodi dominantno poreklo u nečijem genomu“, rekao je profesor Mait Metspalu, koautor studije. On je dodao da za biološki ishod nije važno samo koliko određenog porekla neko ima u svom genomu, već i kojim genima je ovo poreklo doprinelo, čak i za složene osobine kodirane brojnim genima.

I drugi faktori sem genetskih su bitni

Metspalu je takođe rekao da je iz istog razloga pojednostavljeno tumačiti obrasce osobina širom Evrope samo kao obilje jednog ili drugog porekla bez razmatranja faktora životne sredine i drugih evolucionih sila.

„Dalje, važno je napomenuti da veza koju smo napravili između date osobine i datog porekla ne implicira da je takva osobina bila dominantna u određenoj drevnoj populaciji ili da je nije bilo u svim drugim grupama“, dodao je on.

Istraživači su istakli da je njihov fokus na estonsku i na kraju evropsku populaciju bio zbog ogromne količine dostupnih podataka, za razliku od dramatično nedovoljne zastupljenosti drugih etničkih grupa u genetskim studijama.

„Apsolutno nema dokaza koji ukazuju na to da Evropa obuhvata veći genetski diverzitet i složenije nasleđe od drugih kontinenata: povećana pokrivenost uzoraka iz celog sveta je ključna za poboljšanje našeg razumevanja o tome kako je prošla ljudska istorija oblikovala varijabilnost osobina koju pokazuju savremeni pojedinci“, rekao je Marneto.