9 skrivenih benefita prokrastinencije

Povezane objave

• Započnite novu školsku godinu bez stresa! 24/08
• 5 znakova da sabotirate sami sebe 07/11
• Citat dana – 31.03.2016. 31/03

Ukoliko spadate u onu grupu ljudi koji odlažu obaveze i sve rade u poslednji čas, nauka je na vašoj strani, jer u nekim slučajevima, prokrastinencija ne mora biti loša stvar.

Benefiti prokrastinencije

1. Podstiče kreativnost

Mnogima, rokovi za neku obavezu, bilo da je u pitanju posao ili škola, mogu biti podsticajni, naročito ukoliko se približava krajnji rok da se neki zadatak odradi. Pritisak i nedostatak vremena kod nekih ljudi upravo imaju podsticajni efekat, te postaju motivisaniji, kreativniji i produktivniji.

2. Manji nivo stresa

U jednoj psihološki studiji pokatano je da prokrastinatori zapravo doživljavaju manje stresa i imaju bolje psihičko zdravlje, naročito kada je rok za neku obavezu daleko. Time, stres i anksioznost odugovlače do samog kraja.

3. Bolje organizacione sposobnosti

Na kratke staze, odlaganje obaveza od nas praviprave magove organizacije, kažu psiholozi.

4. Dodatna energija

Tokom akutnog stresa, nervni sistem priprema telo, te raste adrenalin, koji nas čini budnijim i energičnijim.

5. Nećete preispitivati odluke

Nakon završenog posla, osobe koje odlažu obaveze jednostavno nemaju vremena da preispituju obavljen zadatak i da ga previše analiziraju.

6. Sve drugo deluje jednostavnije

Kada odlažemo obaveze, radimo i one poslove koje inače ne volimo, kao š

9. Zadatak se možda promeni

to je pranje veša ili pak usisavanje. Mnogi prokrastinatori upravo u vreme kada treba da obavljaju radne zadatke, radije obavljaju kućne poslove.

7. Bolje ste fokusirani

Usled nedostatka vremena i roka koji stiže, prokrastinatori su kocnetrisaniji na posao koji obavljaju.

8. Radite čak i kada mislite da to ne činite

Čak i kada ne radite, razmišljate o zadatku koji treba da obavite, pa stoga mnogo otvorenije i sa više ideja pristupate zadatku.

Vrlo često desi se da tokom nekog poslovnog zadatka ili pak pisanja seminarskog, nadređeni ili profesor, promeni mišljenje i instrukcije u poslednji čas. Prokrastinatori tako ne menjaju već započeto i nemaju osećaj da su izgubili vreme, jer zapravo ni započeli posao.