Povezane objave

• Street art bojažljivo dolazi u gradove Srbije 30/03
• Izložba “Kockasti univerzum – Lego u Srbiji” 17/05
• Na današnji dan osnovana Narodna biblioteka Srbije 28/02

Krađa vredna 80 miliona dolara, koja je trajala od 1994. do 2009. godine u Americi, doživela je ekranizaciju u vidu dokumentarnog filma Made You Look. Najveća krađa u svetu umetnosti šokirala je svetsku javnost, ali je i otkrila sve manjkavosti u lancu procena umetničkih dela.

Priča počinje sa izvesnom, Glafirom Rozales, koja je predstavnicima renomirane njujorške galerije Knoedler, ponudila sliku apstraktnog ekspresioniste Mark Rotka. Objasnila je da poznaje kolekcionara iz Meksika, koji još poseduje i dela Roberta Madervela, Viljema de Kuninga i Džeksona Poloka… Sve one radove koji, u datom trenutku, predstavljaju dragulj savremene umetnosti. I tako je počela najneverovatnija prevara…

A, kako obično biva, sasvim slučajno, a donekle i zahvaljujući pohlepi, otkriva se. U istragu su bili uključeni predstavnici FBI, likovni kritičari, istražitelji, tačnije svi relevantni u polju otkrivanja “fejk” umetnosti.

Istraga

Utvrđeno je da su Glafirine slike, ustvari produkt kineskog uličnog slikara Pej-Šen Kjana. Ovaj talentoavani Kinez je, pre ovog angažmana, zarađivao crtajući portrete ljudi na ulicama Njujorka. Uspeo je da ovlada tehnikama pomenutih umetnika, toliko dobro da 15 godine niko nije posumnjao u autentičnost umetničkih dela, pa je tako lažni Rotko prodat za 8,3 miliona, a navodni rad Džeksona Poloka za 17 miliona dolara.

Kasnije na suđenju, Glafira je priznala da je oko 60, uglavnom apstraktnih ekspresionističkih slika, tokom 14 godina donela u Knoedler. Na sudu je otkriveno da je u prevaru umešan i njen 25-godišnji partner, Jose Carlos Bergantinos Diaz, koji je pobegao u Španiju, pre nego što je optužen kao ko-zaverenik u prevari.

Sudski proces izbegao je i kineski slikar. Isti se sakrio u Šangaj, a kako Kina ne izručuje svoje državljane Americi i on je prošao nekažnjeno. Galerija Knoedler je zatvorena 2011. godine, zbog mnogobrojnih tužbi za prevaru, a bila je jedna od najstarijih komercijalnih umetničkih galerija u SAD-u, koja je radila 165 godina.

Direktorica te institucije, koja je i primala i preprodavala slike, En Fridman, nije odgovarala pred zakonom. Danas ima svoju galeriju i dalje se bavi istim poslom. Glafiri Rozales je zaplenjena sva imovina. Trenutno iznajmljuje sobu u kući prijatelja i radi u restoranu brze hrane.

Tehnika koja se i danas oponaša

Apstraktni ekspresionizam nastao je u Americi krajem četrdesetih, a ekspanziju doživljava u pedesetim godinama prošlog veka. Smatra se prvim većim razvojem američke umetnosti. Predstavnici ovog pokreta bili su, već pomenuti, ali i Barnet Njuman, Klejford Stil, Adolf Gotlib, Filip Gaston…

Danas oponašanje tehnika i boja ovih slikara moguće je naći i u tutorijalima na društvenim mrežama. Deca na časovima likovne kulture uče se ovom pravcu, a mnogi i netalentovani ukrašavaju domove inspirisani bojama predstavnika ovog savremenog pokreta.

Tragični umetnici

Džekson Polok

Ovaj umetnik rođen je 28. januara 1912. u Kodiju. Najmlađi od petoro braće. Porodica se relativno često selila, pa tako dok su živeli u Los Anđelesu, Polok se upisao u srednju školu Manual Arts, gde je otkrio svoju strast prema umetnosti. Dva puta je bivao izbacivan iz škole, ali i vraćan, međutim na kraju je sam istu napustio i to zbog svojih umetničkih ubeđenja.

1930. godine, sa 18 godina, Polok se preselio u Njujork da živi sa svojim bratom Čarlsom, gde je počeo da studira umetnost. Slikar Tomas Hart Benton mu je bio nastavnik, mentor, a vremenom, vrlo blizak prijatelj.

Tokom depresije, predsednik Frenklin D. Ruzvelt pokrenuo je program pod nazivom Projekat javnih umetničkih dela, jedan od mnogih namenjenih pokretanju ekonomije. Polok je bio zauzet poslom, ali nije prestajao da pije. Tako je 1937. godine počeo da se psihijatrijski leči od alkoholizma.

Smisao, uz slikanje, par godina kasnije u život mu je unela i supruga sa kojom se preselio na selo, a zahvaljujući okruženju 1946. godine nastavio je da razvija svoju tehniku “kapanja”. Međutim, ovaj umetnik je živeo život koji su mnogi kritikovali, radio je na do tada neprihvaljiv način, a tragično je i okončao život.

Preminuo je u saobraćajnoj nesreći 1956. , u svojoj 44. godini života. Alkohol mu je uzeo život. Naime, vozio je pijan i usled nepažnje zakucao se u jedno drvo u Njujorku, nakon čega je na licu mesta preminuo.

Mark Rotko

Rotko je jedna od centralnih figura u američkoj umetnosti 1950-ih i 60-ih. Rođen je u Dvinsku u Rusiji (danas Letonija), 25. septembra 1903. godine. Porodica se doselila u Portland (Oregon) kada je Rotko imao 10 godina.

Diplomirao na Portland-ovoj Lincoln High School 1921. godine. Iako odličan srednjoškolac napustio je univerzitet 1923. godine. Preselio se u Njujork, a tamo je kratko studirao u Ligi studenata umetnosti. 1929. godine Rotko počinje da predaje na Centralnoj akademiji jevrejskog centra u Bruklinu.

Šezdesetih godina Rotko je počeo da slika tamnijim bojama, naročito kestenjastom, smeđom i crnom, a pre toga je imao seriju slika vrlo veselih boja. Te dve krajnosti su ono, između ostalog, što ovog slikara čini neverovatnim.

Ali ni ovaj umetnik nije pošteđen od problema. Rotku je dijagnostikovana srčana bolest 1968. godine, a patio je i od depresije. Samoubistvo je počinio 1970.

pročitajte još i:

Ispod remek-dela Leonarda da Vinčija otkrivena druga slika