Kultura je temelj društva, a on se urušava

Povezane objave

• Barokni koncert za Božić na Kolarcu 30/12
• “Dani lepih umetnosti” – savremena interpretacija Šekspirovih dela! 02/11
• Srpski gitarista najbolji na takmičenju u Švajcarskoj 09/01

Na listi najugroženijih lokaliteta su zgrada Glavne pošte u Skoplju, manastir Visoki Dečani na Kosovu i zagrebački kompleks groblja Mirogoj. Prošle godine na listi, nevladine organizacije za očuvanje kulturne baštine Evropa nostra, bile su Beogradska tvrđava zbog izgradnje gondole, kao i zgrada albanskog Narodnog pozorišta u Tirani koja je demolirana.

Manastir Visoki Dečani su 2004. godine upisani na UNESCO-u listu svetske baštine, a dve godine kasnije i na listu ugrožene svetske baštine. Ovo zdanje je jedno od najpoznatijih manastira Srpske pravoslavne crkve i jedan od najbolje očuvanih srednjevekovnih spomenika Evrope. Izgrađen je u prvoj polovini 14. veka, a zadužbina je kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana.

– Jedinstven spoj elemenata istočnih i zapadnih umetničkih izraza, enciklopedijski kolaž fresaka u srpsko-vizantijskom stilu, kao i spoj romaničko-gotičke arhitekture i skulpturalne dekoracije, Dečane čine jednim od najistaknutijih primera kulturno-istorijske celine svoje epohe – navode iz Evropa nostre dodajući da se na isti nalaze i Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Mirogoj je delo austrougarskog arhitekte Hermana Bolea i jedna je od najpoznatijih turističkih atrakcija Zagreba. Kompleks groblja čine još i park kao i umetnička galerija. Osnovan je 1876. godine, a ovo prvo groblje nije bilo u vlasništvu crkve, već grada Zagreba. Sama izgradnja je trajala do 1929. godine.

pročitajte još i Klimatska promene prete svetskoj baštini

Prošlog marta je Zagreb pogodio snažan zemljotres koji je znatno oštetio i sam Mirogoj. Na ovom groblju su sahranjeni brojni velikani, poput pisca Miroslava Krleže, pesnika Tina Ujevića, kao i košarkaša Krešimira Ćosića i Dražena Petrovića.

Glavna pošta u Skoplju liči na cvet lotosa kao simbol obnove posle zemljotresa. Objekat je izgrađen 1974. godine, po projektu Jana Konstantinova. Pošta u Skoplju, za vreme Jugoslavije, predstavnik je brutalističke arhitekture.

Tačnije, mnogo betona, ovde u formi cvetova lotosa koji simbolizuju obnovu i izgradnju Skoplja posle razornog zemljotresa 1963. godine u kojem je poginulo više od 1.000 ljudi, a više od 100.000 je ostalo bez doma. Glavna pošta u Skoplju je 2013. pretrpela veliki požar, pa zgrada trenutno nema krov, a tokom godina su dodatnu štetu pravili kiša i sneg.

– Ukoliko želimo da učestvujemo u budućoj izgradnji Evrope i Balkana, moramo da čuvamo našu istoriju i kulturu, jer na taj način najlakše prepoznajemo pripadnosti široj evropskoj porodici. Iz svih tih razloga, celokupno društvo i institucije na svim nivoima vlasti bi trebalo da prebace kulturnu baštinu sa periferije u centar svojih razvojnih prioriteta – zaključuju u Udruženju Evropa nostra.

možda vas zanima i Neobičan muzej na dnu jezera

Na listi lokaliteta koji predstavljaju “važno svedočenje (evropske) zajedničke prošlosti, sećanja i identiteta” našli su se i austrijska Ahenze železnica stara 133 godina, pet grčkih ostrva u Egejskom moru, renesansni vrt Đusti u Veroni i crkva u steni San Huan u Kantabriji u Španiji.