Zeleni vodonik za trećinu cene standardnog obnovljivog H2

Povezane objave

• Vlada Srbije usvojila tri predloga zakona iz oblasti prosvete 19/03
• Izložba o Velikom ratu u Novom Sadu 18/12
• Konkurs za mlade istraživače: Prilika za 1000 mladih 29/12

Jedinstven proces generisaće više izvora prihoda od gasifikacije drvne otpadne biomase, omogućavajući prodaju vodonika po niskim cenama, kaže generalni direktor tehnološkog projekta CAC-H₂.

Novi međunarodni zajednički poduhvat (JV), trebalo bi inedri projekat vredan 100 miliona dolara u  Australiji, a reč je o proizvodnji ugljenično negativnog zelenog vodonika i amonijaka iz drvne otpadne biomase, i to korišćenjem „jedinstvenog“ procesa gasifikacije.

Umesto da se ugljen-dioksid, koji je drvo apsorbovalo dok je raslo oslobodi, on će se zarobljavati u vidu čvrstog bio-uglja, supstance slične konvencionalnom uglju, koja se može koristiti za đubrenje poljoprivrednog zemljišta.

„Mi smo ugljenično negativni jer emitujemo manje nego što sekvestriramo“, rekao je Glen Dejvis, generalni direktor CAC-H₂, singapurske tehnološke kompanije fokusirane na biomasu, koja je partner u zajedničkom poduhvatu.

Čvorište za obnovljivu energiju u jugoistočnoj Australiji, Port Entoni, inicijalno će proizvoditi 75.000 zelenog amonijaka i oko 1.000 tona H₂ godišnje do 2023., kao deo zajedničkog poduhvata Hydrogen Plus, između CAC-H₂ i kompanije za razvoj čiste energije, Port Anthony Renewables.

Obim proizvodnje i vodonika i amonijaka u budućnosti može biti povećan u zavisnosti od potražnje, s tim što je inicijalna količina amonijaka namenjena izvozu u Japan, Južnu Koreju i Singapur, dok se vodonik koristi na lokalnom planu.

Standardna gasifikacija podrazumeva proces oslobođen sagorevanja, koji koristi temperaturu višu od 700 stepeni Celzijusa i malu količinu kiseonika i/ili pare za razgradnju biomase u ugljen-dioksid i vodonik. Ipak, proces gasifikacije koji praktikuje CAC-H₂ stvara ugljenik u čvrstom stanju umesto CO₂.

„Naš proces je jedinstven jer mi usput rešavamo mnoge probleme, uključujući otpad, uklanjanje ugljenika i proizvodnju čiste energije“, kaže Dejvis. „Naši nusproizvodi su takođe odlični za poljoprivredni sektor i građevinsku industriju, jer oni mogu da koriste naše biogorivo i sirće iz drveta (takozvana ’superhrana’ za biljke hemijske formule C₅H₄O₂) u ekološke svrhe. Takođe, bio-ugalj se može mešati s cementom u cilju stvaranja „zelenog“ građevinskog materijala.

Budući da pomažemo rešavanju problema otpada, izbegavajući deponije i spaljivanje, često smo plaćeni za uklanjanje ove sirovine. (drvna biomasa).

Ovi višestruki tokovi pirhoda, uključujući ugljenične kredite, omogućuvaju nam da imamo jedan od najefikasnijih troškova proizvodnje zelenog vodonika na današnjem tržištu, najmanje trećinu onoga koji se odnosi na elektrolizu. Naša interna obaveza je da zadovoljimo globalnu potražnju za vodonikom od 2 dolara za kilogram do 2030. godine.“

Standardni zeleni vodonik, za čiju proizvodnju se koristi obnovljiva električna energija u cilju razdvajanja molekula u vodonik i kiseonik u okviru procesa zvanog elektroliza, košta od 2 do 6 dolara za kilogram, kažu podaci Međunarodne energetske agencije, s tim što cena zavisi od širokog spektra činilaca, uključujući trošak obnovljive energije i elektrolizera, faktore kapaciteta projekata obnovljive energije, operativne troškove, kamatne stope itd.

Komisija za energetske tranzicije smatra da će do 2030. troškovi standardnog elektrolitičkog zelenog vodonika pasti na „ispod 2 američka dolara po kilogramu u većini geografskih područja, a čak i niže u povoljnim geografskim regionima s vrlo jeftinom obnovljivom energijom.“

Dejvis kaže da Haber-Bosch proces, koji zahteva veliku količinu energije, kombinujući azot iz vazduha s vodonikom za proizvodnju amonijaka, biti ostvarivan sagorevanjem nekih sintetičkih gasova nastalih tokom procesa gasifikacije. Dok ovo sagorevanje dovodi do „male“ količine emisije, „neto efekat je i dalje negativan po pitanju ugljenika“, objašnjava on, dodavši da drvna otpadna materija dolazi iz lokalnih izvora.

Naslovna fotografija: Izvor