U Srbiji je oko 40 odsto lažnog meda

Povezane objave

• Svetski dan borbe protiv siromaštva 17/10
• Prvi Dečji festival zdravlja i znanja u Beogradu 02/04
• Stiže nam pljusak meteora! 09/08

Interpol u u akciji otkrivanja lažnog meda utvrdio je da se na tržištu Srbiji nalazi oko 40 odsto baš takvog proizvoda. Inače, ova velika akcija je pri krau i najšira je, koja je ikada sprovedena u državi. Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, rekao je za RTS, da u EU 10 odsto meda nije ispravno, a u SAD je čak 70 odsto meda falsifikat.

Inače po definiciji, “med je prirodna supstanca – proizvod medonosnih pčela od sakupljenog nektara biljaka kome dodaju sopstvene specifične supstance”. Zbog činjenice da je namirnica, koja je istovremeno i biljnog i životinjskog porekla, jedinstvena je i koristi se, zbog svojih svojstava, kao hrana i kao lek.

Međutim, u akciji otkrivanja lažnog meda, u kojoj je učestvovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova i veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, otkriveno je da je sve manje kvalitetnog meda na tržištu srbije. Živadinović je rekao da su analize pokazale da firma “Hani med” falsifikuje taj proizvod.

– Naloženo je firmi ‘Hani med’ da sve količine povuče sa tržišta, što nije urađeno. Njihov med se nalazi i dalje u svim trgovinama. Procenili su da je rizik od kazne manji od profita – istakao je Živadinović dodajući i da se susreo i sa pekarskim medom, koji je legalan.

saznajte još i Kako prepoznati pravi med?

Kako je objasnio on nastaje kada se med pregreje, ali tada se oštećuju neka svojstava meda, no onda se u tom obliku koristi u pekarskoj industriji za kolače, međutim to se mora naznači.

– Nisam video ispravno deklarisan pekarski med u Srbiji i to je problem – ukazao je Živadinović dodajući da Srbija nema zakon kao EU kako bi mogla da kažnjava one koji se bave falsifikovanjem hrane.

Sagovornik javnog servisa naveo je primer Holandije u kojoj se falsifikatorima zatvara firma na dve godine. Precizirao je da tamo nakon te kazne, takvi proizvođači ne mogu da otvore firmu ni na članove porodice.

pročitajte još i: Urbani pčelari mogu sprečiti apokalipsu

Prema njegovim rečima, pčelare proizvodnja bagremovog meda košta 800, a falsifikatore svega 100 dinara, pa je računica jasna kao i razlog zašto se sve više na tržištu pojavljuje falš roba. Kako navodi, ako je otkupna cena bagremovog meda 800 dinara, on ne može da isto toliko košta i u prodavnicama, već mu je cena oko 1.300 dinara, a ako je jeftiniji, to može da ukaže da nešto nije u redu sa robom. On je još kazao i da kada nema bagrema, nema ni meda od bagrema, ali ga falsifikatori uvek imaju.

– Ideja i akcija nam je uspela, naši proizvođači sada mogu da plasiraju robu bez posrednika, po realnim cenama. Garantujemo kvalitet, ako ne želite da budemo najbolji, nemojte da radimo. Naša svaka tegla ima serijski broj. Imate puno ime i prezime meda – istakao je Živadinović.