Prvi slučaj opasnog Marburga virusa

Povezane objave

• Svetski dan bez automobila – 22. septembar 21/09
• Dan švedskog “Aj-Si-Ti”-ja i gejminga u Nišu 21/04
• Sombor: Radionice za mlade tokom avgusta 27/07

U Africi je preminula prva osoba zaražena virusom Marburga. Inače, ovaj visoko zarazan virus, iz porodice virusa koji izazivaju ebolu, je prvi put registrovan u nemačkom gradu Marburgu 1967. godine. A, poslednja velika epidemija bila je 2005. godine u Angoli.

Kako prenose svetski mediji, bolest Marburg virusa na čoveka su preneli slepi miševi, koji se hrane voćem, a među ljudima zaraza širi preko telesnih tečnosti. Stručnjaci navode da se radi o teškoj i često smrtonosnoj bolesti koja izaziva groznicu i krvarenja. Direktorka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Afriku doktorka Mašido Moeti ističe da virus ima potencijal da se “proširi nadaleko i naširoko”.

Za sada pronađena četiri visokorizična kontakta, a njim 146 preti opasnost. Podsećanja radi epidemije i sporadični slučajevi te bolesti u Africi su do sada registrovani u Angoli, Demokratskoj Republici Kongo, Keniji, Južnoj Africi i Ugandi.  Prva epidemija iz 1967. godine odnela je sedam života, ali je tokom epidemije u Angoli 2005. godine preminulo više od 200 ljudi.

saznajte i šta je Virus Zapadnog Nila

Gveked, mesto gde je potvrđen Marburg, je isto područje u kojem su otkriveni slučajevi ebole 2021. godine u Gvineji. Za sada se radi na pronalasku svih kontakata, ljudi sa kojima se preminuli susreo. Tim od 10 stručnjaka SZO, uključujući i epidemiologe, nalazi se na terenu i pomaže u istraživanju slučaja i podržava nacionalne zdravstvene vlasti da brzo pojačaju hitne mere, uključujući procenu rizika, nadzor bolesti, mobilizaciju zajednice, testiranje, kliničku negu, prevenciju infekcije, kao i logističku podršku.

Sistemi za kontrolu ebole, koji su uspostavljeni u Gvineji i susednim zemljama pokazali su se ključnim za hitan odgovor na virus Marburg. Inače, bolest počinje naglo, sa visokom temperaturom, jakom glavoboljom i malaksalošću. Mnogi pacijenti razviju teške hemoragične znakove u roku od sedam dana. Stope smrtnosti varirale su od 24 do 88 odsto u prošlim epidemijama, u zavisnosti od soja virusa. Za sada ne postoje vakcina ili antivirusni tretmani odobreni za lečenje virusa.