Meksiko Siti zamenjuje spomenik Kolumbu statuuom domorodačke žene

Povezane objave

• Ozbiljnost prenošenja virusa preko vazduha 16/07
• Australija nudi 1,6 milion dolara za najbolju ideju spašavanja Koralnog grebena! 22/01
• Dođite na vikend dobrih vibracija – Kreativne letnje radionice na FSU! 22/08

Statua je replika replika misteriozne domorodačke rezbarije, otkrivene u januaru, poznate kao „Mlada žena iz Amajaka“.

Ona je odabrana da zameni kip Kristifora Kolumba na jednom od najvažnijih bulevara Meksiko Sitija.

Figurina je otkrivena u januaru u regionu Uasteka, blizu obale Meksičkog zaliva. Nazvana je „Mlada žena iz Amajaka“, po selu u kome je pronađena, zakopana u zemlji. Međutim, niko ne zna sa sigurnošću koga kamena skulptura zapravo predstavlja.

Nacionalni institut za antropologiju i istoriju, saopštio je u to vreme da je statua slična prikazima boginje plodnosti iz Uastečke kulture. Međutim, arheolozi iz instituta su takođe rekli da je moguće da je reč o pripadnici elite ili vladajuće klase.

Replika će biti čak tri puta veća od originala od približno dva metra, izloženog u Muzeju antropologije u Meksiko Sitiju. Gradske vlasti su odlučile da statuu Kolumba treba premestiti na manje istaknuto mesto i da je treba zameniti kipom žene iz domorodačke populacije, koja nije dovoljno zastupljena.

Estetika replike će biti radikalna promena u odnosu na statuu Kolumba. Kip „Mlade žene iz Amajaka je pre-hispanskog stila, s otvorenim očima, jer je obojeno kamenje koje je verovatno prvobitno umetnuto u njene očne duplje izgubljeno.

Iako su na gradskom bulevaru „Reforma“ bile i druge skulpture starosedelaca, one su obično rađene u neoklasicističkom stilu, koji se slaže s kitnjastom osnovom bivše statue Kolumba, urnama i drugim skulpturama na bulevaru.

„Mlada žena iz Amajaka“ biće postavljena na prvobitnu neoklasičnu osnovu.

Spomenik Kolumbu je uklonjen prošle godine, navodno radi restauracije, nešto pre 12. oktobra, koji Amerikanci znaju kao „Kolumbov dan“. Međutim, Meksikanci ga nazivaju „Dí de la Raza“, odnosno „Dan rase“, a reč je o godišnjici Kolumbovog dolaska u Ameriku 1492. godine. Demonstranti su redovno šarali Kolumbov spomenik grafitima u znak protesta protiv brutalnog postupanja prema autohtonim narodima.

Planovi da se statua Kolumba zameni izazvali su kontroverze među kritičarima predsednika Andresa Manuela Lopesa Obradora i Klaudije Šajnbaum, gradonačelnice Meksiko Sitija, koji su to videli kao pokušaj da se Španija izbriše iz istorije zemlje i umanji njena uloga u osnivanju i kulturi Meksika.

„Ideja o Meksiku kao proizvodu kombinacije španske i domorodačke kulture, među mlađim istoričarima privodi se kraju“, rekao je Ilan Semo, istoričar na Iberoameričkom Univerzitetu. Istorija koja se sada piše „vidi Špance kao izvor rasizma u Meksiku“.

Kontroverza u vezi s Kolumbovim spomenikom, stigla je pošto je zemlja obeležila 500. godišnjicu pada astečke prestonice Tenočtitilan (današnji Meksiko Siti) pod vlast Španaca.

Šajnbaum je ove godine često govorila o „500 godina otpora domorodaca“, predlažući da se Kolumbo zameni prikazom starosedelačke žene.

Međutim, izvođenje predložene zamene statue izazvalo je veliki podsmeh: umetnik Pedro Rejes rekao je da je skulptura inspirisana Olmekovim kipom, ali je dotično delo opisano kao da podseća na vanzemaljca iz naučno-fantastičnih filmova.

Šajnbaum je otkazala dotičnu skulpturu i zadužila Gradski odbor za spomenike i umetnička dela da odabre alternativu. Ona je opisala zamenu Kolumba kao „dekolonizaciju Paseo de la Reforme“, najupečatljivijeg bulevara u gradu.

U utorak je šef instituta za antropologiju, Dijego Prijeto Hernandez priznao da su stalnje pretnje Kolumbovom spomeniku razlog za odluku da se on preseli u mirniji park u elitnom naselju gde su protesti retki.

„Ovo nije zasnovano na bilo kakvom ideološkom sudu Kolumbovog lika, već zbog potrebe očuvanja skulpture, koja bi, da je ostavljena, bila meta prenji i protesta“, rekao je Prijeto Hernandez.