Biodiverzitet: raste pritisak da se sačuva priroda

Povezane objave

• Menjanje slike o “velikom, zlom vuku” 18/10
• Zamena vaučera za Exit na više lokacija 07/07
• Drugi “Startup Weekend” u Novom Sadu 04/03

Globalni sporazum koji za cilj ima da se spreči gubitak prirode, obrne proces i zaustavi izumiranje biljnih i životinjskih vrsta sve je bliže, dok razgovori u Ženevi ulaze u svoj poslednji dan.

Međunarodni pregovarači rade na tekstu okvira UN za zaštitu prirode uoči samita na visokom nivou u Kini, koji će biti održan kasnije ove godine.

Posmatrači su konačno oborili „puževu brzinu“ pregovora i sada vrše pritisak na jačanje ambicija.

Neke podele ipak ostaju, uključujući i pitanje finansiranja planova.

„Nauka je vrlo jasna, nemamo više vremena za gubljenje; moramo odmah da preduzmemo akciju“, rekla je Bernadet Fišler Huper, šef međunarodnog zastupanja u WWF-UK.

„Ne samo po pitanju gubitka biodiverziteta, već i kada je reč o klimatskim promenama, što je veoma povezano pitanje. Dakle, to je ono o čemu se ovde radi; budućnosti planete i njenih ljudi.“

O konačnoj verziji nacrta Konvencije UN o biološkoj raznolikosti (CBD) pregovaraće se u Kunmingu u Kini na samitu Cop15, koji se očekuje krajem avgusta.

Ishod će u narednim decenijama odlučiti kako će se svet pozabaviti izazovima smanjenja rizika od izumiranja, koji preti više od milion vrsta, zaštitom 30% kopna i mora, eliminisanjem milijardi dolara vladinih subvencija, koje su štetne po životnu sredinu i obnavljanjem degradiranih ekosistema.

U Ženevi su se u protekle dve nedelje vodili razgovori u cilju napretka nastalog sporazuma.

Posle prve nedelje, posmatrači su primetili ono što su videli kao „glacijalnu“ stopu napretka, ali se zamah skupio tokom poslednjih dana, iako ostaju „trnovita pitanja“, uključujući finansiranje planova.

Nacrt teksta sadrži cilj da se finansijska sredstva povećaju na najmanje 200 milijardi američkih dolara godišnje do 2030. godine, uz povećanje sredstava od razvijenih do zemalja u razvoju za najmanje 10 milijardi dolara godišnje.

„Mobilizacija resursa na ovom sastanku postala je bolno pitanje“, rekao je za novinsku agenciju AFP ganski akademik Alfred Oteng-Jeboa, koji je igrao ključnu ulogu u međunarodnim naporima za zaštitu biodiverziteta.

Što se tiče subvencija, cilj je „preusmeriti, preraspodeliti, reformisati ili eliminisati podsticaje štetne za biodiverzitet“ u razmerama od najmanje 500 milijardi američkih dolara godišnje.

Novi Globalni okvir za biodiverzitet (GBD) smatra se ekvivalentom biodiverziteta Pariskom sporazumu o klimi. Biodiverzitet se odnosi na sva živa bića na Zemlji i kako se ona uklapaju u delikatnu mrežu života na koju se oslanjamo po pitanju hrane, čistog vazduha i vode.

Jedna od ključnih ambicija je da se 30% Zemljinog kopna i mora pretvori u zaštićena područja do 2030. Nedavni klimatski izvještaj UN-a podvlači važnost očuvanja najmanje 30% planete kako bi se postigli ciljevi biodiverziteta i klime.

Drugi cilj je da se do 2050. godine „ispuni zajednička vizija življenja u skladu sa prirodom“.

„Imamo ovaj jedan cilj, a to je da savijemo krivulju gubitka biodiverziteta i zaista izgradimo tu zajedničku budućnost da bismo dugoročno živeli u skladu s prirodom“, rekla je izvršna sekretarka konvencije Elizabet Maruma Mrema novinarima na početku razgovora.

Naučnici su izdavali uzastopna upozorenja o pretnjama prirodi uzrokovanim ljudskim delovanjem, uključujući seču šuma i odvajanje prirodnog zemljišta za poljoprivredu.

Značajna procena iz 2019. godine upozorila je da priroda globalno propada brzinom bez presedana u ljudskoj istoriji, sa do milion vrsta koje se suočavaju s izumiranjem.

Očekuje se da će se konferencija Cop15 u Kunmingu održati skoro dve godine kasnije nego što je prvobitno planirano zbog ponovljenih kašnjenja izazvanih pandemijom Covida.

Ovo je ostavilo svet bez ciljeva tokom ove decenije za zaustavljanje izumiranja i preokretanje svetskog gubitka prirode.