Bogati a ne siromašni predstavljaju glavni problem kada je o emisiji ugljen-dioksida reč

Povezane objave

• Naučnici razvili 3D model pregleda! 27/12
• Izložba o Velikom ratu u Novom Sadu 18/12
• Novi Sad: Koncert za klavirski praktikum u Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” 16/05

Na 1 odsto najbogatijih ljudi na planeti, odnosiće se 16% ukupne emisije do 2030. godine, dok će 50% najsiromašnijih ispuštati jednu tonu CO₂ godišnje.

Emisija ugljen-dioksida najbogatijih 1% čovečanstva na putu da je da bude 30 puta veća od onoga što je kompatibilno sa održavanjem globalnog zagrevanja ispod 1,5 stepeni Celzijusa, upozorava novo istraživanje, dok naučnici pozivaju vlade da „ograniče luksuznu potrošnju ugljenika“, proisteklu iz privatnih aviona, megajahti i svemirskih putovanja.

U skladu s ciljevima utvrđenim Pariskim klimatskim sporazumom, svaka osoba na Zemlji treba da smanji emisiju CO₂ na prosečno 2,3 tone do 2030. godine, što je otprilike polovina današnjeg proseka.

Najbogatijih 1% ljudi na planeti, što je stanovništvo manje od Nemačke, na putu je da emituje 70 tona CO₂ po osobi godišnje, ako se trenutna potrošnja nastavi po aktuelnoj stopi, kaže studija. Ukupno će činiti 16% ukupne emisije do 2030. godine, u odnosu na 13% iz 1990. godine. U međuvremenu, 50% najsiromašnijih će ispuštati u proseku jednu tonu CO₂ godišnje.

„Čini se da malobrojna elita ima dozvolu da slobodno zagađuje“, rekla je Nafkote Dabi, lider klimatske politike u Oksfamu, koji je naručio studiju Instituta za evropsku politiku životne sredine (IEEP) i Instituta za životnu sredinu Stokholma (SEI). „Njihova prevelika emisija podstiče ekstremne vremenske prilike širom sveta i ugrožava međunarodni cilj ograničavanja globalnog zagrevanja“, rekla je ona.

Istraživanje dolazi u trenutku kada se globalni lideri okupljaju na Cop26, kako bi razgovarali o načinima za suzbijanje emisije i održavanje cilja od 1,5 stepeni Celzijsa aktuelnim, s brojnim delegatima koji su na klimatsku konferenciju stigli privatnim avionima, uključujući Borisa Džonsona, princa Čarlsa i Džefa Bezosa. Ova dobrotvorna organizacija apeluje na najbogatije građane da ubrzaju akciju povodom globalnog zagrevanja, i to tako što će smanjiti sopstvenu emisiju ugljen-dioksida, u skladu s ciljevima Pariskog klimatskog sporazuma i korišćenjem svog uticaja i finansijske podrške za pokretanje zelene ekonomije.

Džejmi Livingston, šef Oksfama Škotske, izjavio je da je Cop26 „trenutak istine u borbi protiv klimatskih promena“. On je rekao: „Globalni lideri moraju da se dogovore o načinima za suzbijanje prekomerne emisije i ograničavanje globalnog zagrevanja i to moraju učiniti ovde i sada u Glazgovu. Kašnjenje košta života.”

Ranije ove godine, Bezos je odleteo u orbitu u svojoj raketi New Shepard, ser Ričard Brenson je došao na ivicu svemira u svojoj Virgin Galactic raketi, a kompanija Ilona Maska obećava da će odvesti ljude na Mars. Emisija iz jednog jedanaestominutnog svemirskog leta iznosi najmanje 75 tona CO₂, što premašuje životnu emisiju stanovnika neke od najsiromašnijih zemalja na planeti.

List pokazuje da borbu za održavanje temperature od 1,5 stepeni Celzijusa ne ometa potrošnja većine ljudi na planeti, već prekomerna emisija najbogatijih građana sveta, rekao je Tim Gor, autor brifinga i šef sektora za nisku emisiju CO₂ i programa cirkularne ekonomije na IEEP.

Čak i ukupna emisija proizvedena od strane 10% najbogatijih mogla bi biti dovoljna da se premaši količina određenu za ispunjavanje ciljeva vezanih za održavanje u okviru od 1,5 stepeni Celzijusa  do 2030. godine, bez obzira šta radi ostalih 90% stanovništva.

Gor je rekao: „Da bi se zatvorio jaz u emisiji do 2030. godine, neophodno je da vlade usmere mere na svoje najbogatije, najveće emitere.  Klimatsku krizu i krizu nejednakosti treba rešavati zajedno. To uključuje obe mere za ograničavanje luksuzne potrošnje ugljenika kao što su megajahte, privatni mlaznjaci i svemirska putovanja, kao i za suzbijanje klimatski intenzivnih investicija kao što su zalihe u industriji fosilnih goriva.