Kako je pandemija uticala na radnike?

Povezane objave

• KAKO DO POSLA POSLE PANDEMIJE? Uz nov besplatan online kurs, ITAcademy vam poklanja i veoma koristan priručnik 16/04
• 5 namirnica za dug život 30/06
• Slana voda – zdrav jutarnji ritual! 29/12

Svaki treći radnik u Srbiji bio je tokom pandemije ugroženog mentalnog zdravlja, a posledice koronavirusa najviše su traga ostavile na psihe žena i zaposlenih između 35 i 50 godina starosti. Ovo su podaci Saveza samostalnih sindikata Srbije, koje je sprovelo istraživanje o uticaju izmenjenih uslova rada, izazvanih pandemijom, na psihičko zdravlje radnika.

Kako navode na svojoj zvaničnoj stranici, promena načina života i rada izazvana epidemijom, izolacija i opreznost u cilju očuvanja svog i zdravlja drugih, izaziva u mnogima negativna osećanja. Poremećaj svakodnevnice i nove emocije proizvode strah i strepnju, što dovodi do narušavanja psihičkog zdravlja.

– Mnoge stvari su se preko noći promenile, odlazak na posao, zajednički rad sa kolegama u poslovnim prostorijama, druženje sa prijateljima i porodicom ili odlazak kod lekara i dr. I dok je u početku delovalo da će pandemija kratko trajati i da ćemo se brzo vratiti svojim svakodnevnim rutinama, sada je daleko izvesnije da će novi način života, koji podrazumeva zdravstvenu i ekonomsku neizvesnost, potrajati još neko vreme – stoji u izveštaju SSSS.

Ciljevi i rezultati istraživanja

Cilj istraživanja bio je da se utvrdi kako je pandemija uticala za zdravlje radnika, ali i šta su poslodavci i sindikati preduzeli kako bi olakšali zaposlenima u takvoj situaciji. Ciljna grupa bili su zaposleni, koji su bili u radnom odnosu ili su bili radno angažovani tokom pandemije.

U istraživanju je učestvovalo 610 muškaraca i žena iz većih mesta i gradova Srbije, a koji su zaposleni u javnom i privatnom sektoru. Na osnovu dobijenih informacija, trećina ispitanika je izjavila da rad za vreme pandemije ima negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje.

pročitajte još i Radni sto nije trpezarijski!

U uzorku je 30 odsto bilo pozitivno na koronavirus, a dodatni stres na radu osećalo je 63 odsto ispitanika. Stres izazvan strahom da se zaraza može doneti kući bila je prisutan kod 45 odsto anketiranih, ali je strah za vlastitu sigurnost i nedostatak zaštitne opreme prijavilo mali broj radnika. Dodatni stres kod jedne trećine ispitanika izazvale su promene u načinu radu i promenjena radna atmosfera.

U poslednjih godinu dana glavobolju je imalo 51 odsto ispitanika, nesanicu 48 odsto, gubitak težine 10, osećaj izolovanosti od drugih 53, nemiran san 47, napade anksioznosti 25, usamljenost 35, tugu 43, depresiju 30 odsto anketiranih. Na listi se našlo i osećanje manje vrednosti koje je pogodilo 23 odsto ispitanika, stalni osećaj nervoze i napetosti kod njih 48 i osećanje krivice je imalo 20 odsto ljudi.

Iz ovoga se zaključuje da su najizraženiji simptomi bili osećaj izolovanosti od drugih, stalni osećaj napetosti i nervoze, glavobolja, nemiran san i nesanica. Primećena je pojava depresije i anksioznosti kod zaposlenih koji naiđu na nerazumevanje od strane poslodavaca i kolega.

možda vas zanima i: Odliv radno sposobnog stanovništva je veliki problem

Kvalitet života

Nedostatak socijalne interakcije je takođe štetno uticao na mentalno zdravlje. Što se vidi i u odgovorima na pitanja o kvalitetu života. Više od 50 odsto ispitanika izjavilo je da su nezadovoljni, više žene, odnosima sa ukućanima za vreme pandemije. I što se odnosa sa kolegama tiče, većina smatra da su međuljudski odnosi i radna atmosfera bili bolji pre početka pandemije.

U izveštaju stoji i da je najveći broj ispitanika odlazio je svakodnevno na posao, a oko 10 odsto njih je radilo od kuće. Anketirani su rekli i da nisu strahovali od otkaza, njih 80 odsto je kazalo da im je plata ostala ista, a oni koji su kancelarije zamenili kućama, tvde da takav način rada nije uticao na privatni život.

Ceo izveštaj možete pogledati OVDE