Srbija je najveći zagađivač u Evropi

Povezane objave

• Regeneriši imuni sistem za 72 sata 23/03
• Gotovo 75 odsto vodootpornih proizvoda sadrži toksični PFAS 02/02
• Kako razlikovati stomačni virus od trovanja hranom? 03/01

Srbija je prva u Evropi i deveta u svetu po smrtnosti usled različitih vidova zagađenja, pokazala su istraživanja Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje. Na 100.000 ljudi umre njih 175. Najviše ljudi umire zbog zagađenosti vazduha. Godišnje u Srbiji prerano umre 12.000 ljudi usled različitih vidova zagađenja.

A, prema studiji Svetske zdravstvene organizacije, od posledica zagađenja vazduha u zatvorenom, a li i na otvorenom prostoru umre 6.000 ljudi. Globalno gledajući, u svetu, od istih posledica godišnje umre 8,3 miliona ljudi. Najteže posledice po zdravlje ljudi ostavlja sagorevanje uglja, koji je u Srbiji najčešći oblik proizvodnje električne energije.

pročitajte još i: Vitamin koji nas leči od zagađenog vazduha

Slično je i u ostalim zemljama zapadnog Balkana. Procenjuje sa da 16 vrlo zastarelih elektrana na ugalj u regionu proizvode svega 8 GW energije, a emituju zagađenje kao 250 elektrana na ugalj u čitavoj Evropskoj uniji. Chronic coal pollution – EU action on the Western Balkans will improve health and economies across Europe, navodi da se sa 156 GW prizvodnje oslobađa 20 puta više sumpor-dioksida i 16 puta više štetnih čvrstih čestica (PM2.5 i PM10) nego elektrane u EU.

Industrija

Ovdašnje dve termoelektrane na ugalj, Kostolac (A i B) i Nikola Tesla (A i B), su na listi, u prvih 10 elektrana, koje najviše zagađuju i imaju najveći uticaj na zdravlje ljudi u Evropi. Uz njih tu su i željezara u Boru i mnoge druge fabrike, koje nisu rešile sistem prerade gasova i otpada koje ispuštaju u vazduh.

Zagađen vazduh dovodi do akutnih i hroničnih poremećaja respiratornih i kardiovaskularnih organa, a posebno su pogođena deca, trudnice i hronični bolesnici. Dokazano je da utiče i na pojavu dijabetesa i dovodi do neuroloških problema. Deca su ugrožena ovim zagađenima još u majčinom stomaku, a može biti vidljivo odmah po rođenju, uglavnom su manje telesne težine ili su prevremeno rođena.

pročitajte još i: Šta zagađen vazduh radi našem telu?

Studije su dokazale da kada se deca sklone iz područja koja su pogođena zagađenjem, kapacitet pluća im se poboljša, a suprotno se dešava kada su u okruženju sa nezdravim vazduhom. Promene na plućima dodatno doprinose slabljenju imuniteta, te lakše oboljevaju od virusnih i bakterijskih infekcija.

Kućni zagađivači

Od pomenutih 6.000 smrtnih slučajeva u državi, trećina njih umire u Beogradu. Zagađen vazduh nije samo zbog industrijski postrojenja, on nas ubija i dok sedimo u kućama, a koji nesvesno proizvodimo. Iz “RES Fondacije” navode da suspendovane/male čestice, koje prodiru u pluća, su odgovorne za najveći broj prevremenih smrti. U Srbiji imamo zagađenje sumpornim oksidima, azotnim oksidima, teškim metalima.

Jedan od najveći problema u rešavanju aerozagađenja je neimanje sredstava, tačnije stanovnici Srbije umesto energetski efikasnih sistema grejanja, u najvećem procentu, koriste zastarele uređaja za grejanje. To je direktna posledica, kako neosvešćenosti, tako i nemanja novaca koji bi se uložili u kvalitetnija grejna tela. Preko milion domaćinstava u Srbiji koristi šporete/peći na čvrsta goriva. Preciznije čak 57 odsto domaćinstava se greje tako što loži drva.

Koliko je opasno po zdravlje grejanje na drva govori podatak da su stručnjaci u Velikoj Britaniji pozvali građane da ne koriste peći na taj energent. Oni su upozorili da sagorevanjem drva nastaju sitne čestice PM 2,5.  Inače ovakva grejna tela popularna su u toj zemlji, pa se pretpostavlja da su baš oni uticali da se zagađenost vazduha poveća za 40 odsto. Prema podacima, oko 16 posto stanovništva na jugoistoku Engleske koristi peći na drva,  kao i nji 18 posto u Severnoj Irskoj.

pročitajte još i: Koliko nas košta zagađenje?

Glavni zagađivači vazduha

1. Primarne i sekundarne suspendovane čestice (Particulate matter – PM)

2. Sumpor dioksid (Sulphur dioxid – SO2)

3. Azotni oksidi (Nitrogen oxides – NOx)

4. Amonijak (Ammonia – NH3)

5. Lako isparljiva organska jedinjenja (Volatile organic compaund – VOC)

6. Metan (Methane – CH4)

7. Ozon (Ozone – O3).

Osnovna podela je na primarne i sekundarne zagađenja. U prvu grupu spadaju dimnjaci ili auspusi, preko kojih zagađenja idu direktno u vazduh. U ovoj grupi su primarne suspendovane čestice, sumpor dioksid, azotni oksidi, amonijak, lako isparljiva organska jedinjenja i metan.

U sekundarnu grupu spadaju ona zagađenja koja su posledica reakcija primarnih zagađivača. Suspendovane čestice se stvaraju u prirodnim procesima, ali i zahvaljujući ljudskim aktivnostima. Vazduh zagađuju tako što prave mešavinu čvrstih i tečnih čestica od prašine, dima, čađi, pepela, polena, čestica tla… a u kojima ima sulfata, nitrata, ugljovodonika, teških metala kao što su živa, kadmijum, olovo, arsen i amonijaka.

Prema evidenciji, najzagađeniji gradovi u Srbiji su Beograd, Valjevo, Pančevo, Niš, Kragujevac, Užice, Kosjerić, Smederevo, Novi Sad, Bor…