Da li su ljudi jedina napredna civilizacija u galaksiji?

Povezane objave

• Kraj 2017. najviše proslavili slonovi: Kina zabranila prodaju slonovače 03/01
• Hasan Fati – slavni egipatski arhitekta 23/03
• Zašto nam naš glas na snimku zvuči čudno? 06/10

Često postavljeno pitanje, koje decenijama muči naučnike glasi: jesmo li jedina napredna civilizacija?

Poznat kao “Fermijev paradoks”, verovatnoća postojanja brojnih oblika života u svemiru i potraga za istim, do sada je pokazala slabe rezultate.

“Fermijev paradoks”

Pravi kamen spoticanja naučnika, ovaj paradoks poneo je ime fizičara Enrika Fermija, koji ga je prvi i izneo.

Naime, paradoks se odnosi na neusaglašenu vezu između očekivane verovatnoće postojanja drugih oblika inteligencije u Svemiru i nedostatka dokaza o postojanju vanzemaljske inteligencije.

Gde su svi?

Decenijama nakon što je Fermi prvi put postavio ovo pitanje, naučnici se trude da ga objasne.

Studija “Rešenje Fermijevog paradoksa” obuhvata model koji predviđa šanse otkrivanja inteligentnih bića u galaksiji Mlečni put. Naime, studija je rezultat rada i istraživanja naučnika sa Instituta za budućnost čovečanstva Univerziteta u Oksfordu, Andersa Sandberga, Erika Drekslera i Toda Orda.

U pitanju je jedinstveno rešenje Fermijevog paradoksa, a koji je rezutat konflikta Drejkove jednačine. Jednačina sa jedne strane predviđa svemir pun života, dok ga sa druge strane vidi kao svemi bez drugih inteligentnih bića, osim ljudi.

Drejkova jednačina preispitana je više puta i drugi naučnici smatraju da je previše nesigurnih faktora uključeno u istu.

Prema drugom i drugačijem modelu, naučnici prate porast šanse za postojanje drugog oblika inteligencije. Naime, 99,6 odsto siu šanse da smo sami u našoj galaksiji.

Zaključak stručnjaka svodi se na objašnjenje da je velika verovatnoća da smo sami u univerzumu, te stoga do sada nisu pronađeni znaci, a ni dokazi o postojanju inteligentnog života van planete.

Ovo ne isključuje teoriju da negde u univerzumu, van ljudskog domašaja, postoji inteligentan život.