Netačne “činjenice” o životinjama u koje smo verovali ceo život!

Povezane objave

• Švedska: Ukida se zabrana “spontanog plesanja” 18/04
• Ove stvari smo pogrešno učili u školama! 23/08
• Najopasnija mesta na planeti 04/03

Životinjski i biljni svet fascinira ljude već vekovima i sa potpunim pravom. I dan danas, naučnici otkrivaju kako nove vrste flore i faune, tako i nova saznanja o postojećim vrstama. U nastavku otkrijte u šta smo to pogrešno verovali ceo život kada su životinje u pitanju.

Mačke i psi su daltonisti

Oduvek smo čitali da su naši omiljeni kućni ljubimci daltonisti, odnosno da svet vide crno- belo. Međutim, najnovija istraživanja pokazala su da ove životinje razaznaju mnogo veći spektar boja nego što smo pretpostavljali. I mačke i psi vide određene nijanse zelene i plave, a mačke imaju i osetljivije ćelije u oku od ljudi, te iz tog razloga odlično vide i u mraku. S druge strane, psi imaju malo manje osetljiv vid, pa se tako njihovo čulo vida izjednačava sa osobom koja ima poremećaj kolornog vida, te ne razlikuje zelene i crvene nijanse.

Očevi u životinjskom svetu nisu požrtvovani

Iako u većini slučajeva u životinjskom svetu, jedino majke brinu o mladuncima, ipak, kod životinja postoje i veoma požrtvovani očevi. Tako, carska pingvinica, nakon što izleže jaja, odlazi na odmor od dve nedelje u potrazi za hranom, dok otac ostaje sa jajima koje čuva sedeći na njima. On se zapravo te dve nedelje se jer jedino što treba da radi jeste da čuva svoje potomke. Slično tako, i mužjaci ptice jakane čuvaju jaja, a nekad i ona u kojima se ne nalaze njihovi potomci.

Samo majke rađaju

Morski konjić je primer životinje koji ovaj mit baca u zaborav. Naime, kada dođe vreme razmnožavanja, jajašca morskog konjića oplodi otac u svom telu, a zatim ih nosi 45 dana u stomaku, pre nego što ih “rodi”.

Ptice ostavljaju svoje mladunce ukoliko ih pipnemo

Ovaj mit kaže da, ukoliko naiđemo na gnezdo prepuno malih ptica i pipnemo ih, majka ih napušta. Međutim, prava istina jeste da će ptica, ukoliko oseti da je ugrožena najverovatnije jednostavno svoje mladunce premestiti na drugu lokaciju, bez obzira da li ih je neko dodirivao ili ne. Ptice ne osete ljudski miris, a ako i dođe do napuštanja mladunaca, to nije zbog mirisa, već iz straha od ugroženosti.

Patke ne mogu da lete

Postoji mnogo vrsta ptica neletačica, ali patke nisu jedne od njih. Neke vrste divljih pataka mogu da lete i do 80 kilometara na sat, ali većina ih je mnogo sporija. Razlog zašto se veruje da patke ne lete leži u činjenici da među njima postoje četiri vrste koje su zaista neletačice, a sa druge strane, neke koje i mogu da lete, to ne uspevaju, zbog težine.

Lavovi su samotnjaci

Kralj životinja smatran je za samotnjaka, koji baš i ne voli da pomaže ženkama prilikom lova. Ipak, najnovija studija pokazala je da su lavovi veoma druželjubivi. Uz to, dok ženke lavova ostaju u izvornom čoporu, mužjaci se odvajaju iz prostog razloga što moraju da oforme svoj čopor. Iako lavovi uglavnom love sami, daleko od toga da su lenji.

Oktopodi nisu baš pametni

Ovo je jedan od najvećih netačnih mitova koji postoji. Uz to što hobotnice imaju moć kamuflaže, tranformacije u druge životinje (oktopod- imitator) i ispuštanja mastila koje im pomaže da pobegnu, ove životinje su tokom evolucije razvile inteligenciju, sposobnost da osećaju, a najnovija istraživanja pokazala su da oktopodi imaju zasebni karakter. Takođe, pokazano je da hobotnice lako uče i da čak vole i da se igraju.

Bodljikavo prase izbacuje bodlje

Ovaj veoma zastupljeni mit, daleko je od istine. Pored toga što bodljikavo prase ne može da lansira svoju bodlju, ova životinja ima poprilično mekane bodlje, a ovaj mit najverovatnije je nastao jer se bodlje lako odvajaju i otpadaju sa kože.

Pčele mogu da ubodu samo jednom

Na svetu ima približno 20.000 vrsta pčela na svetu, a jedina pčela koja gubi žaoku prilikom uboda jeste medonosna pčela. Ostale vrste ovih insekata i te kako mogu da vas ubodu nekoliko puta i tom prilikom neće ostaviti žaoku u vašoj koži niti će prilikom napada uginuti.