Misli našeg nobelovca koje svi treba da pročitaju

Povezane objave

• Produžen rok za prijavljivanje na konkurs „Pokrenimo našu decu“ 20/11
• Preko 20 miliona evra za projekte unapređivanja školstva i naučno-istraživačkog rada 15/11
• Predstavljen Nacrt zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije 14/11

Ivo Andrić (1892-1975) bio je naš književnik i diplomata, najbolje poznat po tome što je dobio Nobelovu nagradu za književnost za svoj roman „Na Drini ćuprija”.

Svako ko pročita neki njegov roman ili pripovetku može se pronaći bar u nekom segmentu.

Predstavljamo vam neke od Andrićevih misli i citata na koje se uvek možete osvrnuti kada za to osetite potrebu.

„Živimo! Da, gospodine, ali kako? Kao da smo na velikoj santi leda koja, sivim okeanom pod bezimenim nebom, plovi sve brže u nepoznatom pravcu, i sa svakim danom biva sve uža i tanja“.

„Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, I kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. (Njihova propinjanja su ćudljiva i nezdrava, njihova zadovoljenja nesigurna i kratkotrajna, sama sebi cilj i svrha!) A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti“.

„Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočaranjem, pa ma kako teško ono bilo“.

„Čuvajte se onoga koji živi u vama i na kojeg zaboravljate, a koji često, pred veče, donosi brza rešenja zbog kojih se, te iste noći, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim olovom, propadate od sramote zbog sinoćnih lakomislenih odluka“.

„Kod unutrašnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad“.

„Dođu tako ponekad vremena, kada pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati“.

„Što je više pazio šta će uraditi, sve se teže rešavao da uopšte nešto uradi, i sve je manje i radio“.

„Vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima“.

„Nije najveća budala onaj koji ne zna da čita, već onaj koji misli da je sve što pročita istina“.

„Ja se ne bojim ljudi, već onog neljudskog u njima“.

„Nema te sposobnosti, ni te dobre osobine koju mi ne bismo želeli da pripišemo sebi; samo što tu želju ućutkava u nama kontrola razuma, ali ograničeni i jednostavni ljudi ne umeju da je sakriju, nego govore o njoj otvoreno i javno se brukaju i čine smešnim“.

„Drskost i upornost su brat i sestra. Drski i uporni ljudi nikad se ne mogu popraviti u svojim manama i slabostima, jer oni, ne osetivši nikad rđave posledice svojih mana na sebi, i ne primećuju da ih imaju. I stoga treba od takvih ljudi bežati što dalje“.

„Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna i nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđanje.

„Od straha su ljudi zli, podli i surovi, ali od straha mogu biti i darežljivi, pa čak i dobri“.

„Čovek, da ne bi stao i klonuo, vara sam sebe, zatrpava nedovršene zadatke novima, koje takođe neće dovršiti, i u novim poduhvatima i novim naporima traži nove snage i više hrabrosti. Tako čovek potkrada sam sebe i vremenom postaje sve veći dužnik prema sebi i svemu oko sebe“.

„Za život treba mnogo napora i za svaki napor nesrazmerno mnogo hrabrosti“.

„Toliko je bilo stvari u životu kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti“.

Izvor: Pressonline