Na današnji dan – 14. decembar

13/12/2017, 20:00

Na današnji dan – 14. decembar

Povezane objave

Dogodilo se na današnji dan – 14.12.

Nostradamus

Nostradamus

1503. godine – Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige “Proročanstva” (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.

Džordž Vašington

Džordž Vašington

1799. godine – Umro je Džordž Vašington, prvi predsednik Sjedinjenih Američkih Država (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika, uputio je Amerikancima “Oproštajnu besedu”.

Pročitajte i: Biografija Džordža Vašingtona

1822. godine – U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv građanske revolucije u Španiji, dok nije prihvaćeno da se pruži pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Otomanskog carstva.

1900. godine – Nemački fizičar Maks Plank objavio je “kvantnu teoriju”, prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.

1911. godine – Norveški istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912. godine.

1916. godine – Danci su glasali da se Zapadna Indija koja je pripadala Danskoj proda SAD za 25 miliona dolara.

1918. godine – U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile pravo da se kandiduju za poslanike. Prva izabrana žena je bila grofica Markiević, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.

1927 godineVelika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala njegov prijem u Društvo naroda.

1935. godine – Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (od 1918. godine) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.

1937. godine – Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.

1939. godine – Društvo naroda je isključilo SSSR iz članstva zbog agresije na Finsku.

1959. godine – Arhiepiskop Makarios III postao je izabrani lider Kipra, a godinu dana kasnije, pošto je Kipar dobio nezavisnost od Velike Britanije, i njegov prvi predsednik.

1960. godine – Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961. godine.

1962. godineKenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.

1981. godine – Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967. godine.

1989. godine – Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975. godine.

1989. godine – Opozicioni lider Patrisio Ajlvin je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. godine. Prethodni demokratski izabrani šef države, socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom puču 1973. godine, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče.

1994. godine – Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje radi postizanja mira u Bosni i Hercegovini.

1995. godine – U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Sporazum su potpisali predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i Srbije, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta – Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je snagama NATO.

1998. godine – U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.

1998. godine – U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjena.

2001. godine – Pisac i britanski akademik nemačkog porekla Vinfrif Georg “Maks” Sebald, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.

2004. godine – Predsednik Francuske Žak Širak otvorio je najviši most na svetu – Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.

2010. godine – Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 60 godina postojanja. Osnovan 1950. godine sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da posle Drugog svetskog rata zbrine dva miliona izbeglica. UNHCR je 2010. godine raspolagao budžetom većim od tri milijarde dolara i angažovao je više od 6.000 ljudi koji su se u 110 zemalja brinuli o 21 milion izbeglica.

13/12/2017, 20:00

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*