Šta je afantazija?

Povezane objave

• 10 životnih lekcija koje morate znati pre tridesete 15/01
• Nova zgrada Facebook-a sa parkom na krovu 16/09
• Kako je pandemija uticala na radnike? 12/05

Afantazija je sećanje bez slika. U pitanju je fenomen razmišljanja o sećanjima i ljudima bez slika. 

Postoje ljudi koji jednostavno ne zamišljaju slike, na primer dok čitaju neko književno delo. Za njih, opisi predela i glavnih junaka ne igraju nikakvu ulogu. Naime, njima čak i nije jasno u čemu je svrha stvaranja takvih mentalnih slika. Njima ne nedostaje mašte, niti ideja jednostavno ne razmišljaju u slikama.

Ovaj fenomen je 2015. godine definisan kao afantazija, ali postoji mnogo duže. Uočio ga je Džon Stjuatr Mil u 19. veku, a u tvrdnji je izneo “problem tuđe svesti”. Naime, mi ne možemo na osnovu tuđeg ponašanja da zaključimo šta se u njihovoj svesti krije, kao ni da li razmišljaju o istim stvarima kao i mi, u toku istog ponašanja ili aktivnosti. Neki ljudi imaju jasne mentalne slike, dok je drugima u istim situacijama ovaj fenomen potpuno nepoznat.

Zašto i koliko često se javlja afantazija?

Dosadašnja istraživanja pokazala su malo. Afantazija je urođena, te se kognitivne funkcije u ovom slučaju, razvijaju drugačije nego kod onih koji se oslanjaju na slike. Univerzitetu u Eksteru, 2010. godine, javio se čovek kome je u šezdeset i petoj godini počelo da se dešava nešto, za njega do tada nestvarno, što je jedan od profesora kasnije nazvao afantazijom.

Profesor Adam Zeman objavio je rad na osnovu ovog slučaja, a ljudi koji su prepoznali ovaj fenomen, počeli su da mu se javljaju. Pet godina kasnije Zemanov tim objavio je istraživanje u kojem je učestvovalo nekoliko ljudi, i tada je ova nemogućnost stvaranja mentalnih slika dobila i zvaničan naziv. Zeman i dalje radi na istraživanju afantazije, kao i na odgovoru zašto i koliko često se javlja.

Filozofi empirističke tradicije u 17. i 18. veku, isticali su važnost mentalnih slika. Koliko je ona važna u precepciji i u značenju jezika? Pojedini filozovi izjednačavali su značenje ideje sa mentalnim slikama, dok su pak drugi smatrali da se značenje jezika zasniva na ideji, ili mentalnim slikama.

U filozofiji 19. i 20. veka dosta je oslabilo značenje mentalne slike kao nosioca značenja.

Profesor Adam Zeman je u toku istraživanja fenomena afantazije primetio da ljudi imaju razvijenu moć apstraktnog zapažanja, da su kreativni, da čitaju, i da slikaju. Uočeno je i da sanjaju u slikama, iako svesno ne mogu da ih stvore dok su budni. Oni se oslanjaju na činjenice, ne na fotografsko pamćenje.