Zašto neki ljudi mogu ostati duže pod vodom?

Povezane objave

• Da li ste vi praktikujete tsundoku, a da toga niste svesni? 22/09
• 10 najugroženijih jezika na svetu 01/03
• Šta se krije iza najlepšeg zamka u Budimpešti? 25/07

Sigurno ste pokušavali da zadržite dah i ostanete što duže pod vodom? Koliko ste izdržali, par sekundi? Verovatno ste se zapitali, zašto neke osobe mogu mnogo duže da zadrže dah.

Naučna istraživanja pokazala su da se ljudski organizam može prilagoditi ronjenju na dah, fizički i genetički, zahvaljujući povećanoj slezini.

Pleme Bajau iz Indonezije

Najbolji primer predstavljaju morski nomadi ili malajsko pleme Bajau, koji nastanjuju područje u okolini ostrva Borneo u Indoneziji.

Naziv morski nomadi stekli su zbog svog načina života. Naime, veliki deo dana provode u vodi, roneći i loveći ribu. Kako su njihova tela i organizam, od malih nogu, naviknuta na život na moru, oni mogu kristalno jasno da vide kroz vodu, čak i na dubini od 25 metara, navode istraživači.

Neuobičajeno razvijena slezina omogućava im da duže vremena izdrže bez vazduha i zarone dublje u vodu od većine ljudi. Zabeleženo je i da je jedan od pripadnika plemena Bajau, u toku lova izdržao celih 13 minuta pod vodom, što je karakteristično samo za morske vidre.

Naučnici smataraju da je ovo prvi pokazatelj genetičke adaptacije ljudi na okolnosti. Nakon istraživanja i analize, ustanovljeno je da pripadnici plemena Bajau, imaju slezinu za 50 posto veću, od prosečne. Slezina razgrađuje oštećena krvna zrnca i rezervoar krvi, pa se posmatra kao jedno od središta funkcionisanja retikuloendotelnog sistema.

Povećana slezina obezbeđuje 10 posto više krvnih zrnaca, koji prenose kiseonik po krvotoku, što plemenu Bajau, omogućava da duže izdrže pod vodom.

Dalja istraživanja omogućila bi lakše shvatanje delovanja organizma na akutnu hipoksiju ili gubitak kiseonika u raznim situacijama.