Nauka iza tri popularne božićne bajke

Povezane objave

• Znate li koje je ime Miki Maus zamalo dobio? 13/10
• Koji su to bajkoviti i šareni svetski predeli? 13/05
• Kako je nastalo čuveno “kinder jaje”? 03/04

Da li ste se ikada zapitali kako bi Rudolf genetski mogao da razvije crven nos ili da li bi Skrudž u budućnosti uistinu mogao da putuje kroz vreme?

Istraživači sa Univerziteta Džins Hopkins odlučuili su da, sa naučne strane, istraže tri popularne američke božićne bajke: Rudolfa, Ebenizera Skrudža i tri duha, te Kako je Grinč ukrao Božić, a evo šta su saznali.

Rudolf crvenog nosića

Rudolf je postao popularan 1964. godine, kada je, zahvaljujući svojoj svetlećoj njušci prvi put spasao Božić i pomogao Deda Mrazu da vidi kroz olujnu, zimsku noć. Ali kako je Rudolf dobio ovaj nosić?

“Ključno za razumevanje ove pojave jeste da shvatimo koliko životinja ima sposobnost da razvije fluorescentne boje na svom telu. Tu pre svega spadaju korali, neke meduze, ali i vodozemci”, kaže biolog Stiv Farber. Prema njemu, postoji mogućnost da je njegova majka delila poklone sa Deda Mrazom, pre rođenja Rudolfa i da je, usled nesreće pala na svetleći koral. DNK korala je mogao da, preko krvotoka, uđe u embrion Rudolfa, te je on dobio svetleći nosić. “DNK je uneo gen i prouzrokoao da ćelije u nosu stvore crvene proteine. Budući da je koralni DNK sada deo Rudolfa, on će ovu karakteristiku uvek nositi u sebi”, zaključio je biolog.

Nije vam dovoljno uverljivo ovo objašnjenje? Nije ni nama, ali imamo još dve bajke da naučno obradimo u nastavku.

Ebenizer Skrudž

U verziji Čarlsa Dikensa, Skrudž sa duhovima putuje u prošlost, sadašnjost i budućnost i na kraju se menja iz korena. Fizičar Ibrahima Bah tvrdi da je putovanje kroz vreme moguće, a da se u budućnost može otići ukoliko putujemo veoma velikom brzinom. Ipak, on smatra da fizički to verovatno ne bismo izdržali.

Grinč

Priču o zelenim stvorenjima koja su obožavala Božić i izopšteniku Grinču koji im je na kraju ukrao sve poklone, ljudi širom sveta i dan danas rado čitaju. U verziji iz 1966. godine, Grinču se njegovo malo srce na posletku poveća. Prema kardiologu Dejvidu Kasu, ovo je moguće, usled poremećaja pod nazivom hipertofična kardiomiopatija, kada se zidovi srca zadebljaju i uzrokuju povećanje volumena samog organa.  Uz to, ovaj doktor objasnio je da se na primer kod pitona srce poveća, nakon što pojedu nešto, tako da Grinčovo malo, pa preveliko srce, nije nemoguća pojava.