Najprljaviji deo kupatila – a nije wc šolja?

Povezane objave

• Ovo ostrvo na Pacifiku ne tone, već raste! 13/06
• Ovo je mesto na kojem se bogovi i kraljevi pretvaraju u kamen 06/08
• Praznik Ognjena Marija – veoma poštovan posebno među ženama 30/07

Da li vi sa jezom pogledate u nužnik javnog ve-cea? Niste jedini.

Istraživanje iz 2013. pokazalo je da se 64% Amerikanaca toliko gadi javnih wc-a da vodu puštaju nogom, dok 60% njih koristi wc papir kako bi otvorilo vrata.

Kasnija istraživanja su nam otkrivala koje to sve bakterije i virusi žive u našim kupatilima, ali kladimo se da niste znali ove zanimljivosti kada se radi o njima!

VE-CE ŠOLJA NIJE NAJPRLJAVIJA

Verovali ili ne, najprljavije mesto u kupatilu je držač ili čaša za četkice za zube! Istraživanje iz 2011. koje je sproveo NFS International pokazalo je da od ukupnog broja bakterija u ve-ceu, ve-ce šolja ima 27% buđi i kvasca, dok držač za četike 64%. Od ukupnog broja analiziranih držača njih 27%  imalo je koliformne bakterije (koje nisu patogene i zbog kojih ne treba da se brinemo), dok je 14% imalo stafilokoke.

Bakterije cvetaju u čaši za zube jer se radi o vlažnom i senovitom mestu, koje se ne čisti tako često.

KUPATILA SU RAJ ZA VIRUSE

Istraživanje ženskih i muških kupatila sa studentskog kampusa iz 2014. pokazalo je da se na daskama wc šolje, držačima za sapune i na podu oko wc šolje mogu naći prisustva stafilokoka, humani papiloma virus, herpes i ešerihija koli. Isto je otkriveno i u javnim toaletima. 

Dodatna istraživanja iz domaćinstava pokazala su iste rezultate. Klice ovih virusa potiču od ljudi jer smo prenosioci HPV-a i herpesa. Samo 15% bakterija iz ovog istraživanja su bile fekalnog porekla. Pored toga, bakterije fekalnog porekla ne mogu preživeti van našeg tela. Kada se radi o drugim bakterijama, stručnjaci napominju da su šanse da dobijemo neku bolest skoro ravne nuli,  s obzirom da ovo ne predstavlja nikakvu pretnju po naš razvijen imuni sistem.

KLICE SE MOGU PRENETI PO CELOM KUPATILU

Prve klice koje se ujutru pojave u toaletu jesu fekalne bakterije, koje potiču iz našeg stomaka. One se ne mogu preživeti na dasci ili samoj wc šolji. Međutim, klice se mogu preneti i na druge predmete.

 Svaki put kada pustite vodu, a niste spustili poklopac wc šolje, klice bakterija se mogu raspršiti u vazduh i sleteti na predmet koji je pogodan za njihov razvoj, a to su mračna i vlažna mesta. Zato je najprljaviji predmet u kupatilu držač za četkice za zube.

Odmah iza držača za četkice po procentu bakterija dolaze drške slavina. Od ukupnog broja testiranih slavina, 27% njih je imalo buđ i kvasac, dok je 9% njih imalo koliformne bakterije i stafilokoke.

ČAK I SUŠENJEM RUKU MOŽETE PRENETI BAKTERIJE

Istraživanja su pokazala da korišćenjem sušača dolazi do prenosa bakterija. Naime, sušači za ruke koji ispuštaju topao vazduh sakupljaju klica bakterija, i svaki put pri novom korišćenju, izbacuju te klice na sveže oprane ruke. Još gora situacija je sa sušačima koji ispuštaju vazduh pod pritiskom jer prenosi i do 60 puta više bakterija nego topli sušači, i čak 1.300 puta više bakterija nego ubrusi. Prema najnovijem istraživanju iz 2019. u javnim kupatilima se mogu naći bakterije koje su otporne barem na jedan antibiotik.

Iako sušači za ruke mnogo više prenose bakterija od papirnih ubrusa, to ne znači da su papirni ubrusi potpuno bezbedni. Ne može se potpuno eliminisati prenos bakterija.

DA LI TREBA BITI ZABRINUT?

Ono što je sigurno jeste da moramo prati ruke nakon svakog odlaska u wc, pogotovu pre spremanja ili degustiranja hrane, jer na taj način smanjuje mogućnost zaraze.

Stručnjaci uveravaju da nema mesta brizi kada se radi o bakterijama iz kupatila. Većina bakterija ne predstavljaju opasnost po naše zdravlje jer nisu mnogo različite od bakterija u ostatku našeg doma ili pak onih na površini naše kože.