Kada i zašto su nastale nevladine organizacije?

Povezane objave

• Poslušajte kako je zvučala drevna grčka muzika 11/01
• Poznata jela koja postoje još pre nove ere 10/05
• Bizarna sujeverja britanske kraljevske porodice 05/03

Nevladine organizacije postoje decenijama u nazad, sa određenim načinom funkcionisanja, razlogom postojanja i određenom tematikom kojom se bave. Veliki broj mladih ljudi širom sveta aktivno je unutar ovih organizacija, posvećeno i uporno. Sa druge strane, postoje razne „teorije zavere“ koje se vrte oko njihovog temelja.

Pojam “nevladina organizacija” počeo je da se koristiti sa uspostavljanjem Ujedinjenih nacija 1945. godine. 

Visoka komisija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) postavila je sledeće kriterijume za definisanje NVO-a: 

• Neprofitna, 
• Nekomercijalna, 
• Nevladina, 
• Pavno registrovana, 
• Da se slaže sa univerzalnim humanitarnim vrednostima i praksom. 

Druge međunarodne agencije tražile su i dodatne karakteristike: da NVO ima kapacitet, što u prevodu znači da zna kako da napravi plan i da ima resurse.

Nevladin sektor doprinosi demokratiji, jer svojim radom na određenim idejama utiče na zagovaranje pozitivnih promena. 

Nepoverenje u nevladin sektor

Odakle se finansira njihov radi i šta tačno oni rade unutar organizacija? Pošto su često u sukobu sa vladajućom garniturom i samoorganizovane su, često se postavlja pitanje ko stoji iza njih. Čini se da su ovo glavna pitanja na koja se traži konkretan odgovor.

Velika većina medija utiče na formiranje negativne slike organizacija civilnog društva i njihovih lidera i liderki – ovako je najčešće za one organizacije koje se bave praćenjem demokratskih procesa u društvu. 

Godine 2017. mediji su pisali o sledećim rezultatima istraživanja: trećina građana Srbije razume u potpunosti šta su zadatak i uloga organizacija civilnog društva, druga trećina kaže da su to međunarodne organizacije, a treća trećina kaže da su to antivladine organizacije (glasamerike.net).

Pored NVO sektora, najmanje se veruje sindikatima, parlamentu, vladi, strankama i vlasnicima državnih i privatnih preduzeća. 

Najveći stepen poverenja građani imaju u neprofitne organizacije koje se bave zaštitom životne sredine ili programima za invalidna lica.

Značaj nevladinog sektora će nastaviti da raste u budućnosti. 

Neophodno je uspostaviti načine za veću otvorenost vlasti za partnerstvo sa organizacijama iz NVO sektora u kreiranju politika, ali i mogućnost da šira javnost vidi čime se bavi veliki broj aktivista unutar njih i za kakav društveni ambijent se zalažu.