Istorija parfema
…nastavljamo uzbudljivu priču parfema putem svile i saznajemo kako se parfem i u kom obliku došunjao među Evropljane, u kom obliku i kako je najzad završio u staklenim bočicama i našim vitrinama.
Kinezi su u postelju stavljali mirisni prašak u vrećicama, palili su tamjan u sobama i često su se kupali u aromatičnim kupkama. U Kini je čak bio mirisan i novac – štampan na svili. Zanimljiv kineski običaj koji i danas postoji je da gost na prijemu dobija papirić natopljen mirisom jasmina, nećete pogoditi- on je tu da otkloni posledice neumerenog uživanja u alkoholu.
Rimljani – u početku postojana jednostavan, osvajački i disciplinovan narod, pod uticajem grćke i orijenta, počeli su da koriste parfeme, ali prilično bahato i neumereo- mirisali su sve što im dođe pod ruku. Mogle su se naći fontane koje prskaju mirisnu vodu, stavljali su ružie latice u krevete, sem što su parfimisali sebe, odeću i predmete – parfeme su nosile i njihove životinje! Poznati su bili po nošenju parfema i stavljali bi ih i po više puta dnevno.
Parfemska revolucija je nastala kao posledica arapske metode alkoholne destilacije, taj proces detaljno opisuju arapski alhemičari. Arapi su veliki poznavaoci začinskog i mirisnog bilja. Čak kuran mirise i podstiče na njihovu upotrebu, zarad religijskih elemenata ali i sopstvenog zadovoljstva.
Padom Rimskog carstva, dolazi vladavina hrišćanstva i zabranjuje se upotreba parfema zbog greha čulnog delovanja. Tek Krstaški ratovi vraćaju blagodet i zadovoljstvo parfema u Evropu.
Savremeni oblik, rastvor eteričnih ulja u rastvoru, javlja se krajem XVI veka. Bila je to slavna voda kraljice Mađarske – Elizabete. To je bila mirisna kompozicija cveta narandže, ruže, mente, melise, limuna i ruzmarina. Nekoliko vekova se na parfemskom tržištu održao parfem kraljice Elizabete.
Brz razvoj proizvodnje parfema nastaje u doba renesanse kada alhemiju zamenjuje hemija. Razvija se proces destilacije i ekstrakcije pa se diže i kvalitet mirisnih aroma. Prve mirisne bočice nastaju u Veneciji od duvanog stakla, kvalitetne i lepe postaju evropska senzacija. Italija postaje metropola mirisa. Žena koja seli ovu metropolu u Francusku bila je Katarina Mediči. Imala je ličnu kolekciju parfema ravnu sadašnjoj parfimeriji. Toskansko cveće Francuzi zamenjuju Provansnim i tu nastaje zvanična kolevka parfemske industrije – Grasse. Hemijska sinteza pojednostavljuje proces i snižava cenu parfema. Parfeme počinju da vezuju za svoj brend nova era dizajnera, pa Koko Šanel izbacuje No.5, 1921. godine. Taj miris započinje novu eru parfema.
Danas reč parfem ne koristi samo za skup, koncentrisani oblik, već možemo reći da postoje i blaži i jeftiniji oblici kolonjske vodice i dezodoransa, mirisnih sprejeva i raznih mirisnih preparata sa različitim procentima alkohola i eteričnih koncentrata. Parfem je danas deo higijene i garderobe, stil, uživanje, ali i supstanca koja nam izaziva i dalje posebne senzacije i može da nam promeni raspoloženje i popravi dan. Dobro je znati da naš partner, ukoliko upotrebljavamo stalno isti miris, taj miris posle tri meseca više ne oseća, čulo mirisa je lovačko i upozoravajuće, te sa vremena na vreme menjajte parfem.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*