Evolucija ili nešto drugo – zašto nemamo dlake po licu?

Povezane objave

• Istorija ledene poslastice – Sladoleda 07/08
• Kako mobilni telefoni utiču na naš vid? 10/11
• Udar asteroida razlog postojanja čovečanstva? 02/11

Ukoliko zastanemo i razmislimo, ljudi se dosta razlikuju od drugih sisara, pogotovo kada pogledamo naša lica na kojima skoro da nemamo dlake, bez obzira na to što muškarci imaju bradu. Džejson Goldman je pokušao da objasni ovaj fenomen.

Razlozi još uvek nisu utvrđeni, ali postoje nagađanja. Neki naučnici tvrde da smo izgubili krzno da bismo se oslobodili parazita, poput buva. Ovo nas je možda učinilo privlačnijim suprotnom polu – glatka koža bi značila da nemamo parazite. Drugi tvrde da smo izgubili krzno da bismo lakše spuštali temperaturu tela kada smo se preselili iz šuma u savane, dok treći kažu da je golišavost samo jedna od mnogih mladalačkih osobina koje ljudi zadrže tokom života; ljudi se na neki način smatraju mladim majmunima, koji sporije stare i žive duže od naših rođaka primata.

Najintrigantnije objašnjenje ovog fenomena ponudio je Mark Čangizi, neurobiolog iz Bostona. On kaže da je to zato što smo mi živi “prstenovi raspoloženja”.

Prstenovi raspoloženja

Prstenovi raspoloženja su bili popularni 70-ih godina, a ideja je bila da se prsten ponaša kao emocionalni barometar osobe koja ga nosi, da menja boju kako mi menjamo raspoloženja i da pokaže kako se osećate osobama koje to zanima. Ideja da boje predstavljaju naša raspoloženja je sveprisutna u našoj kulturi – zato se kaže da pozelenimo od zavisti, ili pocrvenimo od besa ili stida.

Čangizi tvrdi da su naša lica “ogolela” da bismo lakše pokazivali svoje emocije drugim pripadnicima svoje vrste. I zaista, lica, pa čak i genitalije kod primata menjaju boju zahvaljujući fiziologiji kože.

Većina sisara ima dihromatski vid, poput pasa, konja ili medveda, i može da vidi samo spojeve dve boje, žute i plave i mešavinu te dve boje – zelenu. To je zato što njihove oči imaju samo dva tipa konusnih telašaca – za svetlost krake i duge talasne dužine. Trihromatski vid imaju ljudi i neki drugi primati. To znači da možemo da vidimo i svetlost srednje talasne dužine. Neki ljudi čak imaju i tetrahromatski vid, što znači da vide više boja nego ostali.

Protok krvi

Postoji nešto čudno kod tri tipa konusnih telašaca koje ljudi imaju – nisu ravnomerno raspoređena. Ovo nam omogućava da primetimo cirkulaciju krvi tik ispod kože – na primer, kolika je koncentracija hemoglobina i koliko je hemoglobin zasićen kiseonikom. Te stvari utiču na boju kože.

Zadivljujuće je kada pogledamo koliko boja ljudska koža može da ima. Navikli smo da delimo kožu na belu, crnu ili braon. Ali to su samo osnove. I tamnija lica isto mogu da porumene, a koža postaje crvenija što je hemoglobin zasićeniji kiseonikom. Ukoliko ima malo kiseonika, koža postaje zelenkasta. S druge strane, nakupljanje krvi u jednom delu može da oboji kožu plavo, poput modrice, a smanjenje koncentracije krvi čini suprotno – boji je u žuto, a upravo tako zamišljamo osobu koja je bolesna. Boja je nešto što povezujemo sa emocijama i opštim stanjem organizma, a čak i deca to lako prepoznaju.

Tako sisari sa dihromatskim vidom mogu da prepoznaju samo plavo-žute promene na koži, što koriste da bi izbegavali nekog ko izgleda žućkasto da se ne bi zarazili jer je verovatno bolestan, ili da pobede u borbi sa nekim ko ima plave modrice, što znači da je povređen i oslabljen.

Najbolji deo tek dolazi: Čangizi je otkrio da primati sa dihromatskim vidom imaju dlake po licu i gušće krzno, dok oni sa trihromatskim vidom, uključujući nas, imaju ogoljeno lice.

Čak iako je to sve pogrešno, i lica su nam glatka zbog nekog drugog razloga, tokom evolucije je to postalo povezano sa bojom kože i našim vidom, tvrdi Čangizi.

Zato sledeći put kada vas neko pita kako se osećate, recite im da pogledaju vašu kožu – trebalo bi da pogode. Ipak imaju milione godina evolucije kao prednost.