Atakama – najsuvlje mesto na planeti

Povezane objave

• Krompir – povrće koje se gaji širom sveta 08/05
• Na današnji dan počele Zimske olimpijske igre u Sarajevu 08/02
• Kakva je to biljka “cvet leš”? 16/05

O Atakami smo učili kao o najsuvljem mestu na svetu koje gotovo da nema tragova života. Ovo zaista važi za Dolinu smrti koja je deo Atakame, a sav život kao da je premešten oko same pustinje i vrvi od šarenila, vode i života.

Atakama je pustinja u Čileu i zvanično najsuvlje mesto na planeti. Njeno tlo je gotovo bez života, plato je sačinjen od potpuno bezvodnog slanog zemljišta (salares), peska i bujica okamenjene lave. Godišnje ovde padne svega 3mm kiše, a desilo se da nije kišilo i 40 godina. Širine je 160 km (istok- zapad) i proteže se do Peruanske granice. Ovaj fenomen bezživotnosti je uzrok nedostatka vode ali i okruženost ogromnim Andinma, koji sa strane Atakame čak i na visinama preko 6000 metara nadmorske visine nemaju ni jedan glečer! Najsuvlji deo Atakame se zove „dvostruka kišna senka“.

Do Atakame se danas može doći jako jednostavno – vrlo čestim letovima iz Santjaga ka Kalmi- rudarskom gradu smeštenom u dolini u podnožju Anda.

Ovde se nalaze najveći rudnici bakra na svetu! Oni su za tržište bakra bitni koliko i Saudijska Arabija za tržište nafte.

Ako ste planirali da posetite pustinju iz Kalme treba da se „preselite“ na nekih 90-ak kilometara u jedno od najstarijih sela Južne Amerike, koje su u XV veku osnovali španski kolonisti – San Pedro de Atakama. Ulice ovog sela su od sabijene zemlje, pune džomba i rupa i česti su naleti prašine i peska. Ipak selo privlači turiste koji ovde dolaze da probaju meso lame, čaj od lišća koke, ili da žvaću istu, gledaju najzvezdanije nebo na svetu i prenoće pre odlaska u Atakamu.

Pre zore treba posetiti gejzire El Tatio do kojih vodi asfaltiran put iz sela koji je tek na kraju šiljati klanac oštrog kamenja i utabane zemlje. El Tatio su gejziri koji se nalaze na 4 350 metara nadmorske visine te je kod turista moguća visinska bolest za koji Čileanci predlažu žvakanje lista koke koje je svuda drugde u svetu nelegalno.

Od gejzira ka pustinji prostire se krvotok potoka, tople vode iz gejzira koje se brzo hlade, pune minerala. Oni boje pustinjsko, kamenito tlo u različite boje- zelenu, plavu, narandžastu, bakarno crvenu, crnu,žutu. Obala potoka je okružena žbunjem.Ovaj krajolik je posebbno atraktivan u samu zoru sa prvim zracima sunca a padine Anda nisu toliko nemilosrdne kao pustinja pa na njima mogu da se vide i krda raznovrsnih vikulja, malih laminih rođaka. Prizor potire teoriju bezživotnosti Atakame.

U neposrednoj blizini se nalazi i Atakamska Dolina smrti, za razliku od one američke zaista mrtva, bez ikavog života pa čak i mikroba. To su dokazale i sonde Viking 1 i 2, iste koje su poslate na Mars, pošto su uzele uzorak sa tla doline. Istraživanje je obajavljeno u Sajens magazinu 2003. godine. Nešto manje mrtva je Mesečeva dolina nestvarne lepote i prizora kao sa druge planete.

Sušta suprotnost je laguna Cehar, na desetak kilometara južno od sela. To je kompleks malih jezera nastao prirodnim isušivanjem nekadašnjeg velikog slanog jezera. Danas su to visokomineralizovana jezerca okružena visokim travama koja su idealno staniše predivnih flamingosa.

Atakama je i područije veoma izražene vulkanske aktivnosti sa brojnim gejzirima i termalnim izvorima. Posebno se izdvaja Pukara sa bazenima tople i lekovite vode.

Atakama je veoma surova prema ljudima pa ako se upuštate u avanturu nemojte ići sami i na svoju ruku, veći deo pustinje nema telefonskog signala, obeleženih i utabanih staza.