Aprililili…. Međunarodni dan šale

Povezane objave

• Savremeni čovek i Neandertalci dele mnogo više istih gena 17/10
• Zašto je slovo “Z” postalo simbol rusko-ukrajinskog sukoba? 08/03
• Uginuo je Sudan: Poslednji mužjak severnog belog nosoroga 21/03

Prvi dan aprila meseca poznat je i kao Međunarodni dan šale, za kada je jedino dozvoljeno saopštavati lažne novosti, a zarad smeha i smešnih situacija. Danas jedan deo sveta smišlja kako da nadmudri drugi koji će se truditi da iste smicalice izbegne.

Kako je i kada tačno 1. april izabran za svetski dan šale nije jasno utvrđeno. Prema nekim zapisima, ovaj “narodni praznik” pojavio se krajem srednjeg veka u Evropi kao “Dan svih luda”. Pojedini istraživači smatrau da praznovanje ima veze sa žiteljima starog Rima, jer su upravo oni bili poznati po dobroj zabavi i bahanalijama. Međutim, postoje i oni koji veruju da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, jer, navodno, onom ko je nasamaren kažu da je dobio “aprilsku ribu”.

Stanovnici Velike Britanije su ubeđeni da je dan šale preuzet sa Istoka i nazivaju ga “Danom svih glupaka”. U Finskoj i Švajcarskoj 1.april povezuju sa prolećnim učenjem dece o privrednim radovima, dok se u holandskom gradu Ajndhovenu održava tradicija nasamarivanja prema kojoj se novine takmiče koja je imati “ekskluzivnije” vesti.

Za razliku od ostatka Evrope, Nemci prvi dan april smatraju danom kada se “lako osete nesrećnim” i to osećanje povezuju za nasamarivanjem. Takođe, to taj lični doživljaj izdaje (nasamarenosti) vezuju za predanje po kojem se 1. aprila rodio apostol Juda, izdajnik Isusa Hrista. Specifični su građani Bavarske, posebno u okolini Vestervalda, jer se tamo 1. april “proslavlja” 1. maja.

Smeh kao lek

Kaže se da je smeh najjeftinija terapija, kao i da leči mnoge fizičke i mentalne bolesti, a to su potvrdile i mnoge studije.

Komikoterapija je lečenje smehom, ali i proučava na koji način smeh i pozitivne emocije utiču na zdravlje. Zahvaljujući istraživanjima zaključeno je da smeh zbližava ljudi, ali i pomaže u borbi protiv stresa. Veruje se da je začetnik komikoterapije i lečenja smehom bio američki lekar-klovn Hanter Pač Adams. On je u lečenju zasmejavao pacijente, jer je njegov stav je bio da doktor treba da brine o ljudima, a ne samo o bolestima.

Nešto kasnije u Americi osnovana su i udruženja doktora-klovnova, kako bi se komikoterapija priznala kao zvaničan metod lečenja. Lekari – klovnovi su se proširili i po Evropi, tačnije sve je više doktora koji ulaze u slična udruženja i koriste se komikoterapijom.  Za sada su prisutni u Italiji, Hrvatskoj, Španiji…

Istraživanja, merilendskog univerziteta, pokazuju da petnaestak minuta smeha veoma pozitivno utiče na krvne sudove i nivo holesterola. Drugim studijama dokazano je da se prilikom smeha aktiviraju mišići lica, grla i grudnog koša, a kada je smeh gromoglasan, uključuju se gotovo svi mišići tela. Zaključeno je da ako se u toku dana smejemo stotinak puta, postižemo isti efekat kao posle 15 minuta aktivnog vežbanja.

pročitajte još i o epidemiji smeha u Tanganjiki 1962. godine

Ukratko, smeh pomaže u lečenju:

• stresa i povećane napetosti
• depresije i usamljenosti
• bolesti srca i krvnih sudova
• kod smanjenog imuniteta
• povišenog krvnog pritiska
• bakterijske i virusne infekcije
• nekih vrsta karcinoma
• dijabetesa

Pokazalo se da smeh najpozitivnije utiče na bolesnu decu, ali pozitivno deluje i na zdravstveno osoblje kao rodbinu bolesnika, što se smtra vrlo važnim, posebno kod teških oboljenja.

Prvoaprliske šale

Jedna od najzapamćenijih šala bila je na BBC 1957. godine, kada je u emisiji “Panorama” prikazana je reportaža o porodici iz Ticina (Švicarska) koja uzgaja stabla na kojima rastu špageti. Nakon što je prikazano kako žena bere špagete s drveta, gledaoci su nakon emisije zvali i pisali redakciji, želeći da saznaju gde se može kupiti sadnica špageti-stabla.

Američki “Burger king” je 1998. godine objavio reklamu za hamburger koji je napravljen za levoruke ljude. Reklama je snimljena tako da korisnici, levoruki, dok jedu iz “izuma” sadržaj curi s desne strane.

Davne 1962. godine televizori u boji su bili prava retkost, te je švedska nacionalna televizija to iskoristila i svojim gledaocima plasirala informaciju kako da se dođe do kolor tv aparata. Oni su svojim gledaocima objasnili da svoje crno – bele prijemnike mogu da pretvore onih u boji, ako preko aparata navuku par najlon čarapa.

A, 1966. godine, američka kompanija brze hrane “Taco bell” objavila je da će od američke vlade kupiti „Zvono slobode” (čuveni „Liberty bell”). I da će ga nakon toga preimenovati u “Taco liberty bell”. Zbog ove informacije više stotina ljudi je protestvovalo

Britanski astronom Patrik Mur objavio je 1. aprila 1976. da će položaj planeta privremeno u potpunosti smanjiti Zemljinu gravitaciju, te ćei ljudi jedno vreme moći da lebde. Redakciju radio stanice koja je prenela tu informaciju, pozvalo je stotinjak ljudi kako bi javili da je eksperiment uspeo!

Mnogi korejski i kineski sajtovi objavili su 1. aprila 2003. Godine, navodnu vest CNN, po kojoj je ubijen vlasnik „Microsofta” Bil Gejts. Rezultat šale je bio ukupni pad akcija na korejskoj berzi za 1,5 odsto.

Za razliku od ovih šala, Iran je 1979. godine proglasio 1. april Danom Republike, međutim do danas mnogi ne veruju da je to stvarni praznik.