Građani Srbije su svesni štetnosti proizvoda

Povezane objave

• Rešenja zadataka kombinovanog testa – mala matura 17/06
• Da li insekticidi mogu da ubiju Covid-19? 20/08
• Rat u Ukrajini doveo do pada na berzama 05/03

Najnovija studija pokazuje da su građani Srbije svesni važnosti zdrave sredine, ali i da su spremni da istu očuvaju. Naime, istraživanje je pokazalo da u Srbiji 65 odsto građana pokušava da smanji štetne uticaje na zdravlje. Rezultati ankete su predstavljeni na konferenciji “Koncept smanjenja štetnosti – izazovi modernog doba” Kongresa srpsko-američkog prijateljstva i Agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus.

Kako navode istraživači, anketirani građani žele da smanje i znaju šta im šteti prilikom upotrebe nekih proizvoda koji se nalaze na tržištu. Prema anketi, “tri četvrtine punoletnih ispitanika bira manje štetne i zdravije alternative ishrane”, a svaki treći zna da “postoje manje štetne alternative pušenju”. Takođe navodeno je i da je svaka treća osoba, učesnik istraživanja, razmišlja kako i koliko određen kozmetički proizvod može da im šteti. Te razmišljaju o tome prilikom kupovine takvih preparata.

pročitajte još i: Raste broj gladnih, ali se i sve više hrane baci

U istraživanju je učestvovalo 1.000 ljudi od kojih je polovina rekla da bi trebalo da se drugačije tretiraju alternativni proizvodi koji su manje štetni od konvencionalnih proizvoda. A, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu se do 2025. godine predviđa smanjenje nezaraznih bolesti od 25 odsto.

Ciljeva održivog razvoja UN

U godišnjem izveštaju o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja UN do 2030. godine, Srbija se nalazi na 34. mestu. Od 165 zemalja, Srbija je pokazala umereni napredak u izazovima kada se radi o borbi protiv klimatskh promena i zaštiti ekosistema i biodiverziteta.

Istovremeno, portal Euraktiv Srbija, prenosi da je, prvi put od 2015. godine, izveštaj pokazao globalno nazadovanje te da je to posledica pandemije kovid19, te tako nije samo globalna zdravstvena kriza, već je ona nastala i kod održivog razvoja.

Inače, Agenda 2030 sadrži 17 ciljeva održivog razvoja (COR): globalno iskorenjivanje siromaštva i gladi, unapređenje zdravlja, obrazovanje i rodna ravnopravnost, dostupnost obnovljivih energija, odgovorna potrošnje i klimatske akcije. Prema tim kriterijumima na prvom mestu je Finska, zatim su tu Švedska i Danska. U prvih 10 su još i Nemačka, Belgija, Austrija, Norveška, Francuska, Slovenija i Estonija. Na dnu liste su Liberija, Somalija, Čad, Južni Sudan i Centralnoafrička Republika.

saznajte još i: Koje kozmetičke sastojke izbegavati i zašto?

Iako na 34. mestu, Srbija je ciljeve postigla samo u oblasti iskorenjivanja siromaštva i u obrazovanju. Umeren napredak beleži u devet ciljeva: iskorenjivanje gladi, zdravlje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija i dostojanstven rad i ekonomski rast. Ali stagnira i sa ozbiljnim problemima se suočava kada je reč o održivim gradovima i zajednicama, u oblasti borbe protiv klimatskih promena i njihovih posledica, ali i u oblasti očuvanja i održive eksploatacije ekosistema i zaštite biodiverziteta.

Države u komšiluku

U prvih deset zemalja je Slovenija, dok je Hrvatska na 14. mestu, Mađarska je na 25. mestu, Bugarska na 45, BiH na 47, Severna Makedonija na 55, a Crna Gora je 85. mesto od 165 zemalja. Ekonomista Džefri Saks,  šef tima koji je sastavio izveštaj, istakao je da je za napredak u ostvanju COR neophodno obezbediti finansijska sredstva zemljama u razvoju, a kako bi se taj finansijski prostor obezbedio trebalo bi se pristupiti globalnoj poreskoj reformi, i to novcem od multilateralnih razvojnih banaka.

Na taj način bi se podstakao napredak u šest ključnih oblasti COR: kvalitetno obrazovanje i zdravstvena zaštita za sve ljude, čista energija i industrija, održiva poljoprivreda i korišćenje zemlje, održiva urbana infrastruktura i univerzalni pristup digitalnim tehnologijama.