Redak prizor džinovske planete u nastanku, devet puta masivnije od Jupitera

Povezane objave

• Uskoro – tablete protiv karijesa! 14/03
• Testiranje drona protiv komaraca 23/06
• “Google tanslate” aplikacija prevodi na još 20 jezika 03/08

Naučnici veruju da je AB Aurigae b u najranijoj fazi formiranja ikada primećenoj kada je u pitanju jedan gasoviti džin, kao i da se ne formira na način na koji to planete obično rade.

Istraživači su posmatrali ogromnu planetu oko devet puta veću od mase Jupitera u izuzetno ranoj fazi formiranja, opisujući je „da je još uvek u materici“, u okviru otkrića koje dovodi u pitanje sadašnje razumevanje formiranja planeta.

Naučnici su koristili teleskop „Subaru“, koji se nalazi u blizini vrha neaktivnog havajskog vulkana, i svemirski teleskop „Habl“ u orbiti, da bi oktrili i proučavali planetu pod nazivom AB Aurigae b, gasovitog džina koji kruži neobično daleko od svoje mlade zvezde domaćina. Gasni giganti su planete, poput onih najvećih u našem solarnom sistemu, kao što su Jupiter i Saturn, sastavljene uglavnom od vodonika i helijuma, s uskovitlanim gasovima koji okružuju manje čvrsto jezgro.

„Mislimo da je planeta u veoma ranom procesu ’rađanja’“, rekao je astrofizičar Tejn Kari iz „Subaru“ opservatorije i istraživačkog centra NASA-Ames, vodeći autor studije objavljene u ponedeljak u časopisu Nature Astronomy. „Dokazi sugerišu da je ovo najranija faza formiranja jednog gasnog džina ikada primećena.“

Ugrađen je u ekspanzivni disk gasa i prašine koji nosi materijal koji formira planete i okružuje zvezdu zvanu AB Aurigae. Nalazi se 508 svetlosnih godina od Zemlje. Ova zvezda je imala prolazan trenutak slave kada se njena slika pojavila u sceni u filmu „Ne gledaj gore“ iz 2021.

Identifikovano je oko 5.000 planeta izvan našeg Sunčevog sistema, ili egzoplaneta. Ova je među najvećim. Približava se maksimalnoj veličini da bi se klasifikovala kao planeta, a ne kao smeđi patuljak, nebesko telo između planete i zvezde. Zagreva se gasom i prašinom koji padaju u nju.

Planete u procesu formiranja, koje se nazivaju protoplanete, primećene su oko samo još jedne druge zvezde.

Skoro sve poznate egzoplanete imaju orbite oko svojih zvezda na udaljenosti koja razdvaja naše Sunce i njegovu najudaljeniju planetu Neptun. Međutim, ova planeta kruži na udaljenosti tri puta većoj u odnosu na onu između Neptuna i Sunca, odnosno 93 puta većoj udaljenosti u poređenju s onom između Zemlje i Sunca.

Čini se da njeno rođenje sledi drugačiji proces od standardnog modela planetarne formacije.

„Konvencionalno razmišljanje je da se većina, ako ne i sve planete, formiraju sporim nagomilavanjem čvrstih materija na stenovito jezgro, i da gasni giganti prolaze kroz ovu fazu pre nego što čvrsto jezgro postane dovoljno masivno da počne da akumulira gas“, rekao je astronom i saradnik u studiji, Olivije Gujon iz „Subaru“ opservatorije i Univerziteta Arizona.

U ovom scenariju, protoplanete ugrađene u disk koji okružuje mladu zvezdu postepeno izrastaju iz prašine u čvrste objekte veličine gromade i, ako ovo jezgro dostigne masu nekoliko puta veću od Zemljine, onda počinju da akumuliraju gas iz diska.

„Ovaj proces ne može da formira džinovske planete na velikoj orbitalnoj udaljenosti, tako da ovo otkriće dovodi u pitanje naše razumevanje formiranja planeta“, rekao je Gujon.

Umesto toga, istraživači veruju da se AB Aurigae b formira u scenariju u kojem se disk oko zvezde hladi, dok gravitacija uzrokuje da se fragmentira u jednu ili više masivnih nakupina koje se formiraju u planete.

„Postoji više od jednog načina da se kuva jaje“, rekao je Kari. „I očigledno može postojati više od jednog načina da se formira planeta nalik Jupiteru.“

Zvezda AB Aurigae je oko 2,4 puta masivnija od našeg Sunca i skoro 60 puta sjajnija. Stara je oko 2 miliona godina, što znači da je „beba“ po zvezdanim standardima, u poređenju s oko 4,5 milijardi godina našeg sredovečnog Sunca. Sunce je rano u svom životu takođe bilo okruženo diskom koji je omogućio nastanak Zemlje i drugih planeta.

„Nova astronomska zapažanja neprestano osporavaju naše trenutne teorije, na kraju poboljšavajući naše razumevanje univerzuma“, rekao je Gujon. „Formiranje planete je veoma složeno i neuredno, s mnogo iznenađenja koja su još pred nama.